Архитектонски резерват као облик очувања наслеђа: пример села Старе планине

Abstract

Рад анализира услове и могућности очувања вернакуларне архитектуре на подручју Старе планине у Србији. Током теренског истраживања које је спроведено од 2003. до 2015. године евидентирани су и архитектонски снимљени објекти градитељског наслеђа у селима која се налазе на западним падинама Старе планине. Посебно су истраживане области Горњи Висок и Забрђе на обронцима Видлича. С обзиром да се драгоцено градитељско наслеђе на овом подручју налази у стању алармантне угрожености и да великом брзином нестаје, у чланку су разматране могућности његовог очувања кроз формирање архитектонског резервата као просторно дефинисане и функционално јединствене целине базиране на синтези створеног и природног наслеђа. Структуру резервата би чинила архитектонска језгра, старопланинска села или издвојени локалитети у којима се налазе аутентичне куће вернакуларне архитектуре, међусобно повезана путном инфраструктуром, формирајући специфичну архитектонску руту. Саставне елементе резервата чиниле би и природне вредности, геоморфолошке, геолошке, хидролошке и хидрогеолошкe особености и места. Формирање резервата има за циљ и експлоатацију садржаја, едукацију становништва и развој туризма. На тај начин би могао да се активира економски потенцијал за финансирање очувања непоновљивог градитељског наслеђа Старе планине.

This paper analyses the conditions and possibilities with regard to preserving vernacular architecture in the area of Stara Planina Mountain, Serbia. The field research, conducted from 2003 to 2015, recorded and documented architectural heritage in the villages on the western slopes of Stara Planina Mountain. The areas of Gornji Visok and Zabrdje on the slopes of Vidlič were primarily explored. Considering that the valuable architectural heritage in this area is in a state of alarming threat, and disappearing at high speed, the article discusses the possibilities with regard to its preservation through the formation of an architectural reserve, as a spatially defined and functionally unique place based on a synthesis of created and natural heritage. The reserve’s structure would consist of architectural cores that are entire villages, or isolated localities with authentic houses of vernacular architecture. The architectural cores would be interconnected by road infrastructure, forming a specific architectural route. The constituent elements of the reserve would also include natural heritage, and geomorphological, geological, hydrological and hydrogeological features. The formation of the architectural reserve also aims to utilise built and natural structures, educate inhabitants and visitors, and develop tourism. In that way, the potential for financing the preservation of the unique architectural heritage of Stara Planina could be initiated.