Чиме се обезбеђује родна равноправност?
Book part (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.
Keywords:
српски језик / родна равноправност / Закон о родној равноправности / Serbian Language / Gender Equality / Law On Gender EqualitySource:
Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења), 2021, 31-32Publisher:
- Нови Сад : Матица српска
- Београд : Одбор за стандардизацију српског језика
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - CHAP AU - Милорадовић, Софија PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12986 AB - Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама. PB - Нови Сад : Матица српска PB - Београд : Одбор за стандардизацију српског језика T2 - Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) T1 - Чиме се обезбеђује родна равноправност? SP - 31 EP - 32 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 ER -
@inbook{ author = "Милорадовић, Софија", year = "2021", abstract = "Пре равно десет година (2011) написала сам текст којим сам пре свега желела аргументовано показати да српски језик никако није нити може бити језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женскогa пола, и тај су текст прихватили Научно веће Института за српски језик САНУ и Одбор за стандардизацију српског језика, те је именован као Одлука о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. Период од једне деценије показао је да смо од тадашњега нуђења мноштва речи (углавном назива занимања код особа женскога пола) несагласних структури српскога језика стигли до изгледног законског наметања речника родно диференцираног језика јавним и државним институцијама.", publisher = "Нови Сад : Матица српска, Београд : Одбор за стандардизацију српског језика", journal = "Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења)", booktitle = "Чиме се обезбеђује родна равноправност?", pages = "31-32", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986" }
Милорадовић, С.. (2021). Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) Нови Сад : Матица српска., 31-32. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986
Милорадовић С. Чиме се обезбеђује родна равноправност?. in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења). 2021;:31-32. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .
Милорадовић, Софија, "Чиме се обезбеђује родна равноправност?" in Положај српскога језика у савременом друштву : (изазови, проблеми, решења) (2021):31-32, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12986 .