Прилог познавању представа Христових прародитеља у олтару Марковог манастира
Depictions of Christ’s ancestors in the altar of Markov Manastir. A contribution to research
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Расправа је посвећена фигурама на зидовима беме у цркви Светог Димитрија Марковог манастира, насликаним 1376/1377. године. У раду се детаљније разматрају програмске и иконографске особености раније препознатих представа Богородичиних родитеља и утврђује се идентитет другог прародитељског пара. Након преиспитивања досадашњих претпоставки, закључује се да би у другом пару старозаветних личности требало препознати праоце људског рода – Адама и Еву. Решење које на овакав начин обједињује фигуре светих Јоакима, Ане, Адама и Еве веома је неуобичајено. Пажња се даље посвећује особеној тематској концепцији у централној апсиди Марковог манастира, осмишљеној да усредсреди пажњу верних на људску природу Христову, док се избором прародитеља истиче улога Богородичиних родитеља у икономији спасења и ставља посебан нагласак на богословску идеју ослобађања од прародитељског греха и препород човечанства који започиње оваплоћењем Богочовека.
The paper discusses the figures on the bema of the altar apse in the Church of St. Demetrios of Markov Manastir (Marko’s Monastery) painted in 1376/1377. It offers a more detailed overview of the programmatic and iconographic characteristics of previously known depictions of the Virgin’s ancestors and identifies the second ancestral couple. Following a reexamination of hypotheses that have been suggested so far, the paper concludes that the second pair of Old Testament personages should be identified as representing the original ancestors of humanity – Adam and Eve. The visual solution incorporating Sts. Joachim and Anne as well as Adam and Eve is highly unusual. The paper also discusses the peculiar thematic concept in the central apse of Markov Manastir, which was conceived so as to draw attention of the faithful to the human nature of Christ, while the choice of ancestors underlines the role of the Virgin’s parents in the economy of salvation and emphasizes the theological idea of a...bsolution from ancestral sin and the rebirth of humanity beginning with the incarnation of God-Man.
Keywords:
црква Светог Димитрија Марковог манастира / прародитељи Христови / свети Јоаким и Ана / прародитељи Адам и Ева / иконографија / Church of St. Demetrios at Markov Manastir (Marko’s Monastery) / Christ’s ancestors / Sts. Joachim and Anne / original ancestors Adam and Eve / iconographySource:
Зограф, 2018, 42, 89-106Publisher:
- Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - JOUR AU - Томић Ђурић, Марка PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12902 AB - Расправа је посвећена фигурама на зидовима беме у цркви Светог Димитрија Марковог манастира, насликаним 1376/1377. године. У раду се детаљније разматрају програмске и иконографске особености раније препознатих представа Богородичиних родитеља и утврђује се идентитет другог прародитељског пара. Након преиспитивања досадашњих претпоставки, закључује се да би у другом пару старозаветних личности требало препознати праоце људског рода – Адама и Еву. Решење које на овакав начин обједињује фигуре светих Јоакима, Ане, Адама и Еве веома је неуобичајено. Пажња се даље посвећује особеној тематској концепцији у централној апсиди Марковог манастира, осмишљеној да усредсреди пажњу верних на људску природу Христову, док се избором прародитеља истиче улога Богородичиних родитеља у икономији спасења и ставља посебан нагласак на богословску идеју ослобађања од прародитељског греха и препород човечанства који започиње оваплоћењем Богочовека. AB - The paper discusses the figures on the bema of the altar apse in the Church of St. Demetrios of Markov Manastir (Marko’s Monastery) painted in 1376/1377. It offers a more detailed overview of the programmatic and iconographic characteristics of previously known depictions of the Virgin’s ancestors and identifies the second ancestral couple. Following a reexamination of hypotheses that have been suggested so far, the paper concludes that the second pair of Old Testament personages should be identified as representing the original ancestors of humanity – Adam and Eve. The visual solution incorporating Sts. Joachim and Anne as well as Adam and Eve is highly unusual. The paper also discusses the peculiar thematic concept in the central apse of Markov Manastir, which was conceived so as to draw attention of the faithful to the human nature of Christ, while the choice of ancestors underlines the role of the Virgin’s parents in the economy of salvation and emphasizes the theological idea of absolution from ancestral sin and the rebirth of humanity beginning with the incarnation of God-Man. PB - Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности T2 - Зограф T1 - Прилог познавању представа Христових прародитеља у олтару Марковог манастира T1 - Depictions of Christ’s ancestors in the altar of Markov Manastir. A contribution to research SP - 89 EP - 106 VL - 42 DO - 10.2298/ZOG1842089T UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12902 ER -
@article{ author = "Томић Ђурић, Марка", year = "2018", abstract = "Расправа је посвећена фигурама на зидовима беме у цркви Светог Димитрија Марковог манастира, насликаним 1376/1377. године. У раду се детаљније разматрају програмске и иконографске особености раније препознатих представа Богородичиних родитеља и утврђује се идентитет другог прародитељског пара. Након преиспитивања досадашњих претпоставки, закључује се да би у другом пару старозаветних личности требало препознати праоце људског рода – Адама и Еву. Решење које на овакав начин обједињује фигуре светих Јоакима, Ане, Адама и Еве веома је неуобичајено. Пажња се даље посвећује особеној тематској концепцији у централној апсиди Марковог манастира, осмишљеној да усредсреди пажњу верних на људску природу Христову, док се избором прародитеља истиче улога Богородичиних родитеља у икономији спасења и ставља посебан нагласак на богословску идеју ослобађања од прародитељског греха и препород човечанства који започиње оваплоћењем Богочовека., The paper discusses the figures on the bema of the altar apse in the Church of St. Demetrios of Markov Manastir (Marko’s Monastery) painted in 1376/1377. It offers a more detailed overview of the programmatic and iconographic characteristics of previously known depictions of the Virgin’s ancestors and identifies the second ancestral couple. Following a reexamination of hypotheses that have been suggested so far, the paper concludes that the second pair of Old Testament personages should be identified as representing the original ancestors of humanity – Adam and Eve. The visual solution incorporating Sts. Joachim and Anne as well as Adam and Eve is highly unusual. The paper also discusses the peculiar thematic concept in the central apse of Markov Manastir, which was conceived so as to draw attention of the faithful to the human nature of Christ, while the choice of ancestors underlines the role of the Virgin’s parents in the economy of salvation and emphasizes the theological idea of absolution from ancestral sin and the rebirth of humanity beginning with the incarnation of God-Man.", publisher = "Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности", journal = "Зограф", title = "Прилог познавању представа Христових прародитеља у олтару Марковог манастира, Depictions of Christ’s ancestors in the altar of Markov Manastir. A contribution to research", pages = "89-106", volume = "42", doi = "10.2298/ZOG1842089T", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12902" }
Томић Ђурић, М.. (2018). Прилог познавању представа Христових прародитеља у олтару Марковог манастира. in Зограф Београд : Филозофски факултет - Институт за исторују уметности., 42, 89-106. https://doi.org/10.2298/ZOG1842089T https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12902
Томић Ђурић М. Прилог познавању представа Христових прародитеља у олтару Марковог манастира. in Зограф. 2018;42:89-106. doi:10.2298/ZOG1842089T https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12902 .
Томић Ђурић, Марка, "Прилог познавању представа Христових прародитеља у олтару Марковог манастира" in Зограф, 42 (2018):89-106, https://doi.org/10.2298/ZOG1842089T ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12902 .