Неизграђено земљиште града Београда у функцији потенцијалне изградње

Abstract

Феномен урбаног ширења и конверзије површина у изграђене површине сматра се једним од најзначајнијих изазова просторног планирања у XXI веку. Са изазовом просторног ширења изграђеног ткива се суочио и Београд, главни град Републике Србије. У истраживању је опсервиран простор административног подручја Града Београда који чини 10 градских и седам приградских општина. Циљ истраживања је идентификовање адекватних, слободних површина за будућу изградњу на територији Града Београда. Евалуацијом тренутне структуре површина у Београду дефинисане су површине које су погодне за будућу изградњу. Идентификација и анализа потенцијала и ограничења неизграђених површина у функцији потенцијалног ширења изграђеног ткива града је рађена у складу са начелима одрживог града. Посматрањем тренутног стања и односа изграђеног земљишта и осталих површина, а користећи савремене геоинформационе технологије, урађена је категоризација слободних површина према категоријама погодности (од непогодног до најпогоднијег земљишта). Kатегоризација површина за изградњу даје увид у могуће правце даљег ширења изграђених форми у региону Београда. Сценарији будућег развоја изграђеног ткива Града формирани су на темељу анализе погодности земљишта методом тежинског преклапања слојева. Индиректни циљ истраживања je успостављање адекватног система подршке у процесу управљања и одлучивања кроз подршку у раду надлежним институцијама, као и у систему планирања у Србији и Београду. Увођење поступка у планерску праксу унапредило би поступак планирања и уређења урбаних подручја Србије.

The phenomenon of urban sprawl and the transfer of surfaces into built-up areas is considered to be one of the most significant challenges of spatial planning in the 21st century. Belgrade, the capital of the Republic of Serbia, also faced the challenge of expansion of the built tissue. The research observed the area of the administrative area of the City of Belgrade, which consists of 10 inner and seven outer municipalities. The research aims to identify adequate, non-built areas for future construction on the territory of the City of Belgrade. The evaluation of the current spatial structure in Belgrade has defined areas that are suitable for future construction. Identification and analysis of potentials and limitations of undeveloped areas for activity of built-up was done following the principles of a sustainable city. By observing the current condition and relationship between the built land and other areas, and using modern geoinformation technologies, the categorization of free areas according to the categories of convenience (from unsuitable to the most suitable land) was done. The categorization of areas for construction provides insight into possible directions for further expansion of built forms in the region of Belgrade. Scenarios for the future development of the constructed tissue of the City were formed based on the analysis of the suitability of the land by the method of weight overlapping of layers. The indirect goal of the research is to establish an adequate support system in the management and decision-making process through support in the work of competent institutions, as well as in the planning system in Serbia and Belgrade. The introduction of the procedure in planning practice would improve the process of planning and arranging urban areas in Serbia.