Језик српске средњовековне писмености : достигнућа и задаци

Abstract

This paper deals with the language situation in the Middle Ages in Serbia, in the light of the homogeneous diglossia of two standards: Serbian Church Slavonic and Old Serbian. Written Old Serbian is defined as a language which was codified through its usage, thus obtaining a textual, stylistic and pragmatic norm. Both languages are characterized by functional stratification, while Old Serbian is also characterized by some degree of territorial stratification in certain periods, due to the dynamics of its internal developmental proccesses. The research of the two idioms is connected not only because they exist in the same documents or because they are mixed in the OEborder genres”, but also because they systematically influenced each other. The lower style of Serbian Church Slavonic emerged as an amalgam of Church Slavonic and the Old Serbian syntax and lexicon. On the other hand, Serbian Church Slavonic syntactic and lexical models had an influence on certain functional styles of Old Serbian. Taking into account what has been done until know, future research should focus on the internal and external dynamics of the two standards, most of all on their syntactic and lexical levels, and especially on the domains and results of their mutual influence in the different functional styles.

У раду се анализира језичка ситуација у српском средњем веку у светлу хомогене диглосије два стандарда: српскословенског и старосрпског језика. Писани старосрпски се дефинише као праксом стандардизован језик који одликују текстуелна, стилска и прагматичка норма.

Два језика показују различите типове раслојавања: српскословенски је

функционално раслојен, док се у старосрпском поред функционалне

запажа у појединим периодима и територијална раслојеност, условље на динамиком његових унутрашњих процеса. Истраживање два идиома

везано је не само тиме што се они могу смењивати у истом типу доку мената или у појединим жанровима мешати, већ и њиховим међусоб-

ним утицајем. Будућа истраживања, која изискују интердисциплинар ни приступ и нераскидиво везују више историјскојезичких дисципли на, требало би да буду усмерена на проширивање сазнања о унутра шњој и спољашњој динамици два језика, понајвише о њиховом синтак сичко-семантичком и лексичком нивоу, и посебно о доменима и резул татима њиховог додира, међуутицаја и прожимања у оквиру појединих функционалних стилова.