Григорије Божовић као дијалекатски лексикограф - на примеру "Женских бреспослица"

Abstract

У већини путописно-репортерских записа Григорија Божовића може се пратити и лингвистички дискурс, те тако у путопису Женске бреспослице, објављеном у Политици 1932. године, можемо пронаћи сведочанства о лексици карактеристичној за крај у коме је боравио. Овај запис географски се односи на пљеваљски крај, а Божовић је читаоцима Политике указивао на језичко богатство и специфичност лексике ове области, заправо на лексички микросистем који се односи на денотацију женских одевних предмета. У раду се кроз лексичко-семантичку анализу ексцерпиране лексике указује на специфичност речи чија се употребна вредност у књижевном језику своди на минимум. Како бисмо дошли до сазнања да ли је наша грађа специфична или је део ширег штокавског ареала, она ће бити упоређивана са релевантним подацима из дијалекатске лексикографије. Такође, кроз етимолошку призму сагледава се семантичко поље ове лексичке групе, па ће резултати анализа бити значајни како за лексикологију и лингвокултурологију тако и за традиционалну културу поменутог региона.

In the travel writings of Grigorije Božović, apart from the descriptions of the events, people, landscapes, and everything else that is distinctive for the world he writes about, there are notes that give us the insight into the speech of a specific region, stylistic singularities of the speakers, the characteristics of the sentence itself, as well as the richness and the semantics of the certain words. His systemic and linguistic observations mostly refer to the semantic contents of the toponyms, ethnonyms, and the particular lexemes of the folk speech. In the majority of his travel and documentary writings, the linguistic discourse can also be followed. Thus, in his travel writing entitled “Women's Idleness”, published in “Politika” in 1932, one can find testimonies of the lexis typical for the region he visited. This record geographically refers to the Pljevlja region. In it, to the readers of “Politika”, Božović pointed to the richness of the language and the peculiarities of this regional lexis, that is to say, to the lexical microsystem that refers to the denotation of the women’s clothes. In this paper, through the lexical and semantic analysis of the excerpt, the specific quality of the words, the usable value of which in the literary language is minimal, is indicated. In order to gain knowledge of the fact whether our material is specific or it is a part of the wider Stokavian dialect territory, it will be compared to the relevant data from the dialect lexicography. Also, through the etymological perspective, the semantic field of this lexical group is perceived, so the results of the analyses will be significant, both for the lexicology and the linguistic culturology, and the traditional culture of the mentioned region.