Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective
Књига (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Од средине осамдесетих година двадесетог века однос носилаца такозване српске „културне елите“ према гуслама, савременом певању уз њих и десетерачким песмама скројеним по узору на „класичну“ српску епику био је вишегласан, сложен, опречан, збуњујући, па и какофоничан за ухо просечног представника српског народа и, уопште, за људе са простора некадашње Југославије. О њима су се оглашавале личности из области уметности, књижевности и науке, које су ‒ свака у сфери свог деловања ‒ желеле, нашле за сходно, корисно, потребно, или (друштвено) неопходно да уврсте гусле, на овај или онај начин, у опус тема којима су се бавили или су на њих реферирали јавним обраћањем. Ово појачано интересовање за гусле било је у директној вези са чињеницом да је током деведесетих, у предратним и ратним годинама, дошло до наглог „процвата“ певања уз гусле, тј. веће видљивости гусала у јавним и полујавним просторима, јављања сасвим новог тематског слоја песама у коме су опевана ратна догађања током деведесетих и... неретко хероизовани њихови носиоци. Гусле и гусларска пракса су се тако нашле на до тада незабележеном удару критика и осуда које су долазиле од стране појединаца и група потеклих из различитих интелектуалних кругова, а чији ставови су мобилисали и један део јавног мњења. Сам повратак гусала на јавну сцену повезиван је са растућим национализмом и популизмом током деведесетих, па се о овој грани савремене епске хронике расправљало с позиције осуде (зло)употребе гусала у политичке сврхе. Ово је навело поједине ауторе да целокупно „ново гусларство“ поистовете са средством за промоцију „ратно-хушкачких“ и „екстремно-националистичких“ идеја.
С друге стране, у сфери фолклористичких истраживања, хроничарска епика најстајала током двадесетог века била је на потпуној маргини научних интересовања, што би могло да се схвати и као својеврсна „цензура“ којом се штити „идеализована традиција“. Тако се српска епика двадесетог века нашла у процепу између идеализоване и криминализоване традиције.
Ова књига представља покушај да се сагледају хронологија и токови полемике о гуслама и да се на основу анализе савремене гусларске и епскодесетерачке праксе преиспитају раније изношени ставови, а с циљем да се укаже на неопходност превазилажења једностраних позиција ради стварања услова за разумевање саме традиције певања уз гусле. То је био повод да се покрене и низ питања која се тичу тематски и жанровски разноврсне гусларске традиције, различитих облика (зло)употребе гусала, статуса како гусала као инструмента тако и савремене српске постфолклорне десетерачке епике и односа савременог човека према њима.
Throughout the last three decades (1989‒2018) contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllabic songs composed in the style of the Serbian “classical epics” has been the object of public polemics in Serbia and in the rest of the central region of former Yugoslavia. The first signs of a critical-parodic approach towards the abuse of gusle for political purposes can be traced back to 1989, when Antonije Pušić, alias Rambo Amadeus, released his second album Hoćemo gusle! (We want gusle!). With the consecutive wars which marked the disintegration of Yugoslavia, gusle songs boomed as a part of a much broader phenomenon of war folklore, in which the events and dominant personalities of that time were thematised. This alarmed some intellectuals, who discussed the epic chronicle in terms of the use of gusle songs for political purposes and, during the nineties, as a tool for the promotion of pro-war and extreme nationalist ideas. However, the disdain for the aforementioned... ideological-political standpoints shifted from the war-folklore chronicle epics to the gusle itself, which suddenly came to be perceived as one of the key symbols of “political mythology” responsible for the war during the nineties, and even as a cultural obstacle for the integration of Serbia into the EU. The accusations against the gusle have led some scholars and prominent intellectuals to “defend” the instrument and this traditional form of expression and others to keep their distance from the polemics and stick to studying the phenomenon of the contemporary gusle song and performance on the basis of the tradition and practice of their primary research disciplines, looking towards more adequate theoretical and methodological approaches to the research of the genre of chronicle epics. However, the epic chronicles have continued to exist on the margins of the research interest of Serbian folklorists, stuck in a limbo between the idealised and the criminalised epic tradition. This book is an attempt to understand the chronology of this polemics and to re-examine the previously expressed views by analyzing the contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllable epics from the communicational, functional and pragmatic perspective. The aim is to overcome one-sided positions and to create conditions for a more balanced approach to both the contemporary practice of singing to the gusle and the “classical” one (from the time of Vuk Stefanović Karadžić). The issues are raised related to the pragmatic scope of thematically and genre-diverse guslar traditions, various forms of (mis) use of gusle, the status of both gusle as an instrument and the contemporary Serbian post-folklore epics and, finally, to the attitude of contemporary Serbian society towards all these phenomena.
Кључне речи:
полемика о гуслама / савремена гусларска пракса / гусле / епски десетерац / (зло)употреба епског регистра / polemic on gusle / contemporary practice of singing to the gusle / epic decasyllable / (ab)use of epic registerИзвор:
2018, 9-210Издавач:
- Београд : Етнографски институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалног интернет портала ""Појмовник српске културе"" (RS-MESTD-Integrated and Interdisciplinary Research (IIR or III)-47016)
Напомена:
- Посебна издања Етнографског институтас САНУ ; 90 / Special editions of the Institute of Ethnography SASA ; 90. The book is written in Serbian with a summery in English (pp. 183-190).
Колекције
Институција/група
Етнографски институт САНУ / Institute of Ethnography SASATY - BOOK AU - Трубарац Матић, Ђорђина PY - 2018 UR - https://etno-institut.co.rs/lat/monografije UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12459 AB - Од средине осамдесетих година двадесетог века однос носилаца такозване српске „културне елите“ према гуслама, савременом певању уз њих и десетерачким песмама скројеним по узору на „класичну“ српску епику био је вишегласан, сложен, опречан, збуњујући, па и какофоничан за ухо просечног представника српског народа и, уопште, за људе са простора некадашње Југославије. О њима су се оглашавале личности из области уметности, књижевности и науке, које су ‒ свака у сфери свог деловања ‒ желеле, нашле за сходно, корисно, потребно, или (друштвено) неопходно да уврсте гусле, на овај или онај начин, у опус тема којима су се бавили или су на њих реферирали јавним обраћањем. Ово појачано интересовање за гусле било је у директној вези са чињеницом да је током деведесетих, у предратним и ратним годинама, дошло до наглог „процвата“ певања уз гусле, тј. веће видљивости гусала у јавним и полујавним просторима, јављања сасвим новог тематског слоја песама у коме су опевана ратна догађања током деведесетих и неретко хероизовани њихови носиоци. Гусле и гусларска пракса су се тако нашле на до тада незабележеном удару критика и осуда које су долазиле од стране појединаца и група потеклих из различитих интелектуалних кругова, а чији ставови су мобилисали и један део јавног мњења. Сам повратак гусала на јавну сцену повезиван је са растућим национализмом и популизмом током деведесетих, па се о овој грани савремене епске хронике расправљало с позиције осуде (зло)употребе гусала у политичке сврхе. Ово је навело поједине ауторе да целокупно „ново гусларство“ поистовете са средством за промоцију „ратно-хушкачких“ и „екстремно-националистичких“ идеја. С друге стране, у сфери фолклористичких истраживања, хроничарска епика најстајала током двадесетог века била је на потпуној маргини научних интересовања, што би могло да се схвати и као својеврсна „цензура“ којом се штити „идеализована традиција“. Тако се српска епика двадесетог века нашла у процепу између идеализоване и криминализоване традиције. Ова књига представља покушај да се сагледају хронологија и токови полемике о гуслама и да се на основу анализе савремене гусларске и епскодесетерачке праксе преиспитају раније изношени ставови, а с циљем да се укаже на неопходност превазилажења једностраних позиција ради стварања услова за разумевање саме традиције певања уз гусле. То је био повод да се покрене и низ питања која се тичу тематски и жанровски разноврсне гусларске традиције, различитих облика (зло)употребе гусала, статуса како гусала као инструмента тако и савремене српске постфолклорне десетерачке епике и односа савременог човека према њима. AB - Throughout the last three decades (1989‒2018) contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllabic songs composed in the style of the Serbian “classical epics” has been the object of public polemics in Serbia and in the rest of the central region of former Yugoslavia. The first signs of a critical-parodic approach towards the abuse of gusle for political purposes can be traced back to 1989, when Antonije Pušić, alias Rambo Amadeus, released his second album Hoćemo gusle! (We want gusle!). With the consecutive wars which marked the disintegration of Yugoslavia, gusle songs boomed as a part of a much broader phenomenon of war folklore, in which the events and dominant personalities of that time were thematised. This alarmed some intellectuals, who discussed the epic chronicle in terms of the use of gusle songs for political purposes and, during the nineties, as a tool for the promotion of pro-war and extreme nationalist ideas. However, the disdain for the aforementioned ideological-political standpoints shifted from the war-folklore chronicle epics to the gusle itself, which suddenly came to be perceived as one of the key symbols of “political mythology” responsible for the war during the nineties, and even as a cultural obstacle for the integration of Serbia into the EU. The accusations against the gusle have led some scholars and prominent intellectuals to “defend” the instrument and this traditional form of expression and others to keep their distance from the polemics and stick to studying the phenomenon of the contemporary gusle song and performance on the basis of the tradition and practice of their primary research disciplines, looking towards more adequate theoretical and methodological approaches to the research of the genre of chronicle epics. However, the epic chronicles have continued to exist on the margins of the research interest of Serbian folklorists, stuck in a limbo between the idealised and the criminalised epic tradition. This book is an attempt to understand the chronology of this polemics and to re-examine the previously expressed views by analyzing the contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllable epics from the communicational, functional and pragmatic perspective. The aim is to overcome one-sided positions and to create conditions for a more balanced approach to both the contemporary practice of singing to the gusle and the “classical” one (from the time of Vuk Stefanović Karadžić). The issues are raised related to the pragmatic scope of thematically and genre-diverse guslar traditions, various forms of (mis) use of gusle, the status of both gusle as an instrument and the contemporary Serbian post-folklore epics and, finally, to the attitude of contemporary Serbian society towards all these phenomena. PB - Београд : Етнографски институт САНУ T1 - Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective SP - 9 EP - 210 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459 ER -
@book{ author = "Трубарац Матић, Ђорђина", year = "2018", abstract = "Од средине осамдесетих година двадесетог века однос носилаца такозване српске „културне елите“ према гуслама, савременом певању уз њих и десетерачким песмама скројеним по узору на „класичну“ српску епику био је вишегласан, сложен, опречан, збуњујући, па и какофоничан за ухо просечног представника српског народа и, уопште, за људе са простора некадашње Југославије. О њима су се оглашавале личности из области уметности, књижевности и науке, које су ‒ свака у сфери свог деловања ‒ желеле, нашле за сходно, корисно, потребно, или (друштвено) неопходно да уврсте гусле, на овај или онај начин, у опус тема којима су се бавили или су на њих реферирали јавним обраћањем. Ово појачано интересовање за гусле било је у директној вези са чињеницом да је током деведесетих, у предратним и ратним годинама, дошло до наглог „процвата“ певања уз гусле, тј. веће видљивости гусала у јавним и полујавним просторима, јављања сасвим новог тематског слоја песама у коме су опевана ратна догађања током деведесетих и неретко хероизовани њихови носиоци. Гусле и гусларска пракса су се тако нашле на до тада незабележеном удару критика и осуда које су долазиле од стране појединаца и група потеклих из различитих интелектуалних кругова, а чији ставови су мобилисали и један део јавног мњења. Сам повратак гусала на јавну сцену повезиван је са растућим национализмом и популизмом током деведесетих, па се о овој грани савремене епске хронике расправљало с позиције осуде (зло)употребе гусала у политичке сврхе. Ово је навело поједине ауторе да целокупно „ново гусларство“ поистовете са средством за промоцију „ратно-хушкачких“ и „екстремно-националистичких“ идеја. С друге стране, у сфери фолклористичких истраживања, хроничарска епика најстајала током двадесетог века била је на потпуној маргини научних интересовања, што би могло да се схвати и као својеврсна „цензура“ којом се штити „идеализована традиција“. Тако се српска епика двадесетог века нашла у процепу између идеализоване и криминализоване традиције. Ова књига представља покушај да се сагледају хронологија и токови полемике о гуслама и да се на основу анализе савремене гусларске и епскодесетерачке праксе преиспитају раније изношени ставови, а с циљем да се укаже на неопходност превазилажења једностраних позиција ради стварања услова за разумевање саме традиције певања уз гусле. То је био повод да се покрене и низ питања која се тичу тематски и жанровски разноврсне гусларске традиције, различитих облика (зло)употребе гусала, статуса како гусала као инструмента тако и савремене српске постфолклорне десетерачке епике и односа савременог човека према њима., Throughout the last three decades (1989‒2018) contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllabic songs composed in the style of the Serbian “classical epics” has been the object of public polemics in Serbia and in the rest of the central region of former Yugoslavia. The first signs of a critical-parodic approach towards the abuse of gusle for political purposes can be traced back to 1989, when Antonije Pušić, alias Rambo Amadeus, released his second album Hoćemo gusle! (We want gusle!). With the consecutive wars which marked the disintegration of Yugoslavia, gusle songs boomed as a part of a much broader phenomenon of war folklore, in which the events and dominant personalities of that time were thematised. This alarmed some intellectuals, who discussed the epic chronicle in terms of the use of gusle songs for political purposes and, during the nineties, as a tool for the promotion of pro-war and extreme nationalist ideas. However, the disdain for the aforementioned ideological-political standpoints shifted from the war-folklore chronicle epics to the gusle itself, which suddenly came to be perceived as one of the key symbols of “political mythology” responsible for the war during the nineties, and even as a cultural obstacle for the integration of Serbia into the EU. The accusations against the gusle have led some scholars and prominent intellectuals to “defend” the instrument and this traditional form of expression and others to keep their distance from the polemics and stick to studying the phenomenon of the contemporary gusle song and performance on the basis of the tradition and practice of their primary research disciplines, looking towards more adequate theoretical and methodological approaches to the research of the genre of chronicle epics. However, the epic chronicles have continued to exist on the margins of the research interest of Serbian folklorists, stuck in a limbo between the idealised and the criminalised epic tradition. This book is an attempt to understand the chronology of this polemics and to re-examine the previously expressed views by analyzing the contemporary practice of singing to the gusle and the new decasyllable epics from the communicational, functional and pragmatic perspective. The aim is to overcome one-sided positions and to create conditions for a more balanced approach to both the contemporary practice of singing to the gusle and the “classical” one (from the time of Vuk Stefanović Karadžić). The issues are raised related to the pragmatic scope of thematically and genre-diverse guslar traditions, various forms of (mis) use of gusle, the status of both gusle as an instrument and the contemporary Serbian post-folklore epics and, finally, to the attitude of contemporary Serbian society towards all these phenomena.", publisher = "Београд : Етнографски институт САНУ", title = "Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective", pages = "9-210", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459" }
Трубарац Матић, Ђ.. (2018). Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective. Београд : Етнографски институт САНУ., 9-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459
Трубарац Матић Ђ. Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective. 2018;:9-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459 .
Трубарац Матић, Ђорђина, "Гусле наше насушне : полемика о гуслама сагледана у функционално-прагматичком кључу / Our daily gusle : the polemics on gusle seen from the functional-pragmatic perspective" (2018):9-210, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12459 .