О начинима модификације пословице „Вук длаку мења, али ћуд никада“ у српском језику

Abstract

Пословице су својеврсни израз народне филозофије, настале на основу богатог народног искуства. У њима се износи човеков однос према свему што га окружује, његови морални и традиционални погледи на свет. Иако се пословица углавном одређује као језичка јединица стабилне синтаксичке, морфолошке и лексичке структуре, она ипак подлеже различитим модификацијама. У раду ће се анализирати пословица „вук длаку мења, а ћуд никада“, те на примерима прикупљњним из текстова на интернету, који припадају публицистичком и разговорном функционалном стилу, размотрити начини њене модификације. Такође, у раду ће се, на основу примера из грађе, разматрати и на који начин говорници српског језика концептуализују ћуд, тј. да ли се и у којој мери се њихова представа о ћуди променила.

Proverbs are miniature linguistic units which schematize concrete experiences and convey general truths. In this paper we analyzed the proverb „the wolf changes his coat, but not his disposition“ and ways of its modification. Examples in our corpus confirmed the lexical, syntactic and textual modification of the original proverb. Also, we discussed how the Serbian language speakers conceptualize temper and we've found that they still perceive it as unchanging and permanent value.