Компонента величине као мотиватор погрдног или афирмативног значења лексема којима се именује човек

Abstract

The paper deals with the formational, semantic and socio-pragmatic function of Serbian diminutive nouns containing the component ‘human’ beside the quantitative component which indicates ‘smallness’ in its semantic structure. Our research shows that diminutivized forms are sometimes being used to designate and qualify members of some social groups and have complex connotative meaning. Via metaphorical and metonymic transformations, many of these diminutives express the attitude on the part of the speaker that is affectively negative. This article points out that diminutives which denote people may evoke an attitude of depreciation because ‘smallness’ implies lack of worth, lack of importance, triviality, etc. Those lexemes usually develop a highly expressive pejorative meaning.

У раду се са творбено-семантичког, социолингвистичког и прагматичког аспекта анализирају деминутивне и аугментативне именичке лексеме у чијем се семантичком језгру, уз компоненту величине (’мали, мањи од уобичајеног представника врсте’/’велики, већи од уобичајеног представника врсте’), као архисема јавља компонента ’човек’. Циљ је да се покаже у којим лексичко-семантичким класама речи у српском језику долази до метафоричке трансформације деминутива и аугментатива, те да се истакне како се код лексема из сфере ʼчовекʼ, у зависности од семантичке категорије основне именице, семе величине ʼмало/ умањујућеʼ,’велико/увећавајуће’ реализују као позитивна или негативна оцена.