О проучавању лексичког система српских говора Косова и Метохије (на примеру српског призренског говора)

Abstract

Откривање фрагмената слике света преко дијалекатске лексике значи разоткривање гносеолошке базе у којој су складиштена традиционална знања народа, његове архаичне представе о организацији света који га окружује и уопштено вишевековно животно искуство конкретне језичке личности. Истраживање лексичког система једног периферног урбаног говора на Косову и Метохији, српског призренског говора, засновано је на хипотези да су дијалекатски речници релевантни извори за описивање лексичко-семантичке структуре лексикона, за испитивање начина концептуализације стварности и издвајање лингвокултурних особености, јер одражавају регионалну специфику традиционалне културе и преко ње менталитет говорника. Реконструисање дијалекатске језичке слике света српског призренског говора на основу лексичке грађе Димитрија Чемерикића показало је да се речничком материјалу народних говора може приступити из угла савремене лингвистичке праксе и да се дијалекатске појаве успешно могу тумачити применом модерног теоријско-методолошког апарата. Лексику српског призренског говора сагледали смо у контексту антропоцентричке парадигме и са когнитивно-семантичког и лингвокултуролошког становишта приступили лексичко-семантичком опису асоцијативног поља човек и појединих сегмената из домена традиционалне материјалне и духовне културе. Резултати анализе дијалекатске лексике са подручја Косова и Метохије којом су означене унутрашње и социјалне особине личности и носиоци тих особина показују да су теорија семантичког поља, теорија прототипа, компоненцијална и концептуална анализа потпуно примењиви на дијалекатски лексички систем и да дају могућност исцрпне презентације наивног погледа на свет у свим сферама поимања реалног окружења. На примеру описа појединих аксиолошких, естетских и културних концепата показаћемо да когнитивно-семантички и лингвокултуролошки приступи дијалекатским лексиконима представљају адекватан начин изучавања лексике народних говора, подесну технику и подобан модел за реконструкцију дијалекатске слике света. Циљ нам је да представимо моделе категоризације и концептуализације објективне стварности у језичком сазнању косовско-метохијске дијалекатске личности као иновативан и поуздан начин лексиколошких проучавања дијалекатских лексичких система, који омогућава екстраховање лингвокултурних специфичности, дешифровање кодова традиционалне културе и профилисање менталитета конкретне говорне заједнице.

Реконструкция диалектной языковой картины мира на основе лексического материала Димитрия Чемерикича, отражающего особенности сербского призренского говора, показала, что к словесному корпусу народной речи можно подойти с точки зрения современной лингвистической практики и что диалектные явления вполне успешно можно объяснитьс помощью современного теоретического и методологического аппарата. Лексика сербского призренского диалекта рассматривалась нами в контексте антропоцентрической парадигмы, к лексико-семантическому описанию ассоциативного поля ‘человек’ мы приступили с когнитивно-семантической и лингвокультурологической точек зрения. Результаты анализа архаического пласта лексики одного сербского диалекта на территории Косово и Метохии свидетельствуют о том, что теория семантического поля, теория прототипа, компонентный и концептуальный анализ полностью применимы к диалектной лексической системеи дают возможность целостной репрезентации наивного взгляда на мир во всех аспектах восприятия окружающей действительности. Плюралистический подход к словесному материалу, который отражает черты исторической эпохи (конец XIXи начало XX века) и территориальные особенности (г. Призрен) является адекватным способом изучения лексики народных диалектов, подходящей техникой и моделью реконструкции диалектной картины мира. Цель нашей работы – на основе словесного материала сербского призренского диалекта представить модели категоризации и концептуализации объективной действительности в языковом сознании диалектной личности Косово и Метохии как инновационный и надежный способ лексикологических исследований диалектных лексических систем, позволяющий эксплицировать лингвокультурологическую специфику, расшифровывать коды традиционной культуры и выявлять особенности менталитета конкретной языковой общности.

The reconstruction of the dialectical image of the world in the Serbian speech of Prizren based on the lexical material compiled by Dimitrije Čemerkić has proven that the dictionary material of folk speech can be analyzed from the perspective of contemporary linguistic practice, and that dialectical occurrences can successfully be interpreted by applying a modern theoretical-methodological apparatus. The lexis of the Serbian speech of Prizren has been viewed through an anthropocentric paradigm and from a cognitive semantic and linguacultural description of the human field of associations. The results of the analysis of the archaic level of the lexis of a particular Serbian speech from Kosovo and Metohija have indicated that semantic field theory, prototype theory, componential and conceptual analysis are fully applicable to a dialectical lexical system and that they offer a rich representation of a naïve view of the world in all the spheres of comprehension of real life. A pluralistic approach to the dictionary material which is marked by the historical epoch (the end of the 19th and the beginning of the 20th century) and territorial characteristics (Prizren) has proven to be an adequate means of studying the lexis of folk speech, and a suitable technique and appropriate model for the reconstruction of the dialectical image of the world. Our goal is to, based on the dictionary material of the Serbian speech of Prizren, present a model of categorization and conceptualization of the objective reality in the linguistic knowledge of the Kosovo-Metohija dialectical individual as an innovative and reliable means of lexical study of dialectical lexical systems, which enables the extraction of linguacultural specificities, the deciphering of codes of traditional culture, and profiling the mentality of a specific linguistic community.