Маркирана значења глагола умирања у српском језику

Abstract

The subject of this paper is lexemes from lexical-semantic group of verbs which represent dying, and do not belong to the neutral (common) lexical fund, but instead are somehow marked (by usage or normative value, style etc.). Accurate and consistent use of qualifiers in the dictionary is very important. This principle conveys a complex information about semantic, stylistic, pragmatic communicative potential of a lexeme, with all of its components, denotative and connotative meaning.

Предмет овог рада су лексеме из лексичкосемантичке групе глагола којима се именује умирање човека, а које не припадају неутралном (општем) лексичком фонду и које су маркиране или би требало да буду маркиране неким квалификатором употребне, нормативне или стилске вредности. Функционалностилска раслојеност приказује се у речницима великим бројем квалификатора, маркера различитог типа. Тако код глагола умирања налазимо следеће квалификаторе: дијалекатско, покрајинско, народно; застарело; вулгарно, погрдно, разговорно, пејоративно, шаљиво, фамилијарно; иронично, фигуративно, необично, индивидуално. Набројаним квалификаторима представља се функционална, стилска и нормативна раслојеност овог сегмента лексике. Највећи број маркираних глагола из групе глагола умирања обележен је негативном експресивношћу. Неки од поменутих глаголских експресива изражавају шаљиви став заједнице. Правилном и доследном употребом квалификатора у речнику даје се комплексна информација о семантичком, стилском, прагматском и комуникативном потенцијалу лексеме са свим њеним денотативним и конотативним компонентама значења.