Трагично у књижевности: есеји Иве Андрића о прози Симе Матавуља

Abstract

Помним читањем есеја Иве Андрића о приповедној прози Симе Матавуља „Четрдесет година од смрти Симе Матавуља“ и „О мајстору приповедачу“ радом се усаглашавају различитости и сличности у приповедним поступцима двају писаца. Нотирањем превасходно разнородности, указује се на релевантна Андрићева запажања која се, услед своје лапидарности, развијају у екстензивнији, иако тек могући начин разумевања дијалога двају писаца. Са намером да се разговору два суздржана и одмерена писца допише извесни коментаријум, изабран је најважнији проблем двају Андрићевих есеја, приказивање и интерпретација трагизма у приповедној прози.

By reading the Ivo Andrić’s essays on the narrative prose of Simo Matavulj, “Forty years after the death of Simo Matavulj” and “The master of narration” the differences and similarities in the narrative actions of the two writers are being harmonized. By noting primarily the difference in poetics, paper points to the relevant Andrić’s observations that, due to their lapidity, evolve into a more extensive, though only possible way of understanding the dialogue of the two writers. The most important problem of two Andrić’s essays, the presentation and interpretation of tragicism in narrative prose was chosen in order to provide a certain commentary to discussion between two serbian writers.