О концепту гостопримство у српском и француском језику

Abstract

Le présent travail propose une analyse contrastive, linguistique et culturelle du concept d’hospitalité en serbe et en français. Le but principal consiste à analyser le matériel extrait des dictionnaires descriptifs et phraséologiques des deux langues, ainsi que des proverbes populaires de Vuk S. Karadžić, afin de déceler les similitudes et / ou les différences existant dans la représentation linguistique du concept donné dans les deux cultures. En outre, cette analyse porte sur l’attitude conventionnelle à l’égard du concept d’hospitalité et, en particulier, sur son marquage positif ou négatif. Ainsi, correspondances et écarts seront pris en considération, tout en insistant sur des liens de nature historique, formelle, sémantique et culturelle. Le concept d’hospitalité étant l’un des concepts civilisationnels les plus importants, qui s’exprime au niveau lexical, tout comme aux niveaux phraséologique et parémiologique, il est très probable que ces deux langues sont dotées des représentations mentales similaires, voire identiques. La partie principale de notre travail est consacrée à l’analyse componentielle et contrastive du lexème serbe gost, ainsi qu’à l’analyse de son cognat et équivalent (partiel) français hôte. Afin de vérifier nos hypothèses de départ, nous consultons plusieurs dictionnaires monolingues et bilingues, de type général et spécifique, sans oublier les résultats des recherches antérieures à propos de différents aspects du concept d’hospitalité sur les plans linguistique et culturel.

Рад се базира на контрастивној лингвокултуролошкој анализи концепта гостопримство у српском и француском језику. Циљ је да се анализом грађе ексцерпиране из савремених описних и фразеолошких (једнојезичних и двојезичних) речника српског и француског језика, као и Вукових Српских народних пословица, уоче сличности, различитости или заједничке црте језичке представе датог концепта у двема традицијама. Питање које се разматра тиче се и конвенционалног односа према појму гостопримство, те његовој позитивној или негативној маркираности у језичкој слици ових народа. Сходно томе, посматраће се кореспонденције и одступања, као и историјске, обличке, семантичке и културолошке споне у концептима двају језика и двеју култура. Концепт гостопримство представља један од важнијих интернационалних цивилизацијских концепата, који се изражава како на лексичком, тако и на фразеолошко- паремиолошком нивоу. Кључни појам у концепту гостопримство припада лексеми гост, односно францускoj лексеми hôte. У обзир су узета и досадашња сагледавања другачијих аспеката овог феномена у српском језику (нпр. у радовима Д. Мршевић Радовић, Т. Милосављевић, Р. Вуксановић).