Фитоними од придева бео у српском језику

Abstract

У раду ће бити презентовани фитоними, који своје порекло воде од просте лексеме бео у српском језику. Грађа je ексцерпирана из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, Речника српскохрватског књижевног језика Матице српске и Ботаничког речника Симоновића. Циљ рада јесте представити и описати семантичку структуру датих ботаничких назива. Посматраћемо грађу са синхронијског становишта, међутим рад ћемо употпунити дијахронијским подацима по потреби. Ослонићемо се на досадашње радове и резултате из области фитолингвистике.

The paper deals with Serbian names for plants, which they take origin from a primery adjective beo „white“. The aim of the paper is to present and describe the semantic structure of the given botanical names. The majority of work is the lexical-semantic analysis of the listed material, which will be divided into six sections: trees and bushes, plants with flowers and weed plants, grasses, Industrial plant, fungi and names without a clear identification. In each part will be in alphabetical order listed Latin genus names and (or) species of the plant and then there is a comment with all important information, for example: description and purpose of the plant, other names relevant to our analysis, folk beliefs and customs, and finally, the motivation for creation lexemes. Materials will be observed with the synchronic point of view, however, we will complement the work of diachronic information as needed.