Ексцентрични јунак, фигура личности и мотив наслеђивања у причи Чаша и Проклетој авлији

Abstract

Рад започиње указивањем на појаву ексцентричног јунака у модерној прози чиме се приповедачка пажња са приказивања целине епохе помера ка испитивању рубних јунака који су дистанцирани од центра друштва. Истраживање се затим фокусира на лик везира Јусуфа (из приче „Мост на Жепи“) који поседује особине ексцентричног јунака. Његова жеља да изгради мост тумачи се као настојање јунака да се врати назад у центар (у простор порекла): иако је мост изграђен, повратак у центар, на симболичкој равни, ипак више није могућ. Анализа лика фра-Николе Гранића из приче „Чаша“, указаће на промењени тип односа између ескцентричног јунака и центра. За разлику од везира Јусуфа, коме је центар недоступан, лик фра-Николе Гранића поседује лични центар. Овај лик карактерише и разноврсност способности и вештина што његов карактер разликује од опсесивног карактера везира Јусуфа. На крају, фра-Никола поседује могућност креирања заједнице преко чина наслеђивања чаше, које се одвија на три нивоа: дословно наслеђивање наследства, наслеђивање симболичког смисла наследства, наставак процеса наслеђивања. Све нас то наводи на закључак да фра-Николу одредимо као фигуру личности, која превазилази разлику између ексцентрика и центра. Истраживање даље показује да у Проклетој авлији иза фра-Петра не остаје више наследство, односно предмет попут чаше који би симболизовао целину личност фра-Петра као и могућност да се идеја личности наследи.

The paper begins by pointing out to the image of the eccentric protagonist in modern prose, which shifts the narrative’s attention from portraying the whole epoch to the examination of supporting characters which are distanced from the center of society. Our research then focuses on the character of the vizier Jusuf (From the story “The Bridge on the Žepa”) which shows traits of an eccentric protagonist. His wish to build the bridge can be interpreted as the character’s desire to return to the center (into the place of origin): although the bridge had been built, the return to the center, into a symbolic plain, is no longer possible. The analysis of the character of fra-Nikola Granić from the story “Čaša”, indicates a disturbed type of relationship between the eccentric protagonist and the center. Unlike Jusuf, for whom the center is out of reach, the character of fra-Nikola Granić possesses a personal center. He is characterized by a variety of capabilities and skills which differ from an obsessive character of vizier Jusuf. In the end, fra-Nikola has the possibility to create a community through the act of inheriting the glass, which takes place on three levels: literal inheritance of an inheritance, the inheritance of the symbolic meaning of inheritance, and the continuation of the inheritance process. This all leads us to conclude that fra-Nikola can be determined as a personality figure, which surpasses the difference between the character of an eccentric and the center. The research further discovers that in The Damned Yard there is no inheritance left after fra-Petar, i.e. an object in the liking of a glass which would symbolize the wholesomeness of frа-Petar’s personality, as well as the possibility to inherit the idea of a personality.