Историја и појединац у роману Госпођица Иве Андрића

Abstract

Полазећи превасходно од констатације Данила Киша да Андрићев роман Госпођица „успоставља са историјом један необичан однос“, основни циљ рада је испитавање необичности тог односа, историјског аспекта и утицаја друштвено-политичког система на формирање појединачне свести. У том контексту, у раду се истражују, методом историје књижевности и методом историје науке, кохезивне везе између историјских фактора и поступака јунака, односно, истражује се у каквој су и коликој мери њихови поступци условљени, супротстављени или, пак, усклађени са општим друштвеним и идејним хоризонтом времена и простора у којем обитавају.

Поскольку роман Барышня опубликован в 1945., в том же самом году, когда Иво Андрић публиковал и романы На Дрини ћуприја и Травничка хроника, в литературоведческих исследованиях он занял гораздо менее внимания и мало его анализировали, по сравнению с предыдущими двумя романами. До сих пор самое главное в анализе романа Барышня было описание типа скопидома в главном образе Райки Радакович, пока исторический аспект и влияние общественно-политической системы на образование частного сознания, более или менее пренебрежен, или спорадично исследован. В этом смысле работа основана на исследовании связей сплоченных между историческими факторами и поступками образов в романе Барышня, т. е. на том, в какой мере эти поступки обусловлены, противопоставлены или синхронизированы с общим общественным и идейным горизонтом времени и пространства, в котором они существуют.