Филозофске теме у делу Слободана Јовановића

Abstract

Од филозофских тема у радовима Слободана Јовановића можемо издвојити филозофију државе и права, филозофију политике са историјом политичке и правне филозофије (питање природних права, суверености, опште воље, оправдања државе, као и критику неокан- товског утемељења права). Може се указати и на питања релевантна за историју филозофије, односно историју политичке филозофије као што су Платоново учење о држави и државништву, питање шта је права англосаксонска филозофија, а шта англосаксонска рецепција и прерада континенталне филозофије, хегеловску логику, апорије идеализма и материјализма, као и однос филозофије и марксизма. Од посебне је важности критика просветитељских основа филозофије и мишљења епохе у Европи и питање која су заједничка исходишта и дилеме континенталних и енглеских рационалистичких просветитељских праваца. У Јовановићевом тексту присутна су и општа методолошка питања. Његова решења ових питања су и данас актуелна јер превазилазе затворене па често и скучене хоризонте разматрања појединих проблема у једном времену и одређеном типу мишљења.

Among various philosophical issues in Slobodan Jovanovic’s work, those that deserve special attention are philosophical theory of the state and law, political philosophy with the history of political and legal philosophy (the question of natural law, sovereignty, general will, justification of the state, as well as criticism of neo-Kantian foundation of law). There are also noteworthy issues relevant to the history of philosophy, i.e. the history of political philosophy, such as Plato’s teachings on the state and statesmanship, the question of what constitutes authentic Anglo-Saxon philosophy, and what is Anglo-Saxon reception and remodelling of continental philosophy, Hegelian logic, aporias of idealism and materialism, as well as the relation between philosophy and Marxism. It is of vital importance to mention criticism of the Enlightenment foundations of philosophy and thought of this period in Europe and the questions that are common starting points and dilemmas of both continental and English Rationalist and Enlightenment movements. The paper deals with Jovanović’s criticism of Hans Kelsens theory. The keystone of Kelsen’s Pure Theory of Law is his doctrine of the basic norm. According to Jovanović, there is neither the law without a state, nor a state without the law; hence neither can Kelsenian legal norm, perceived as a norm prior to the state, be a positive legal norm, but an abstract, natural law norm. Jovanović’s text also contains general methodological questions. His answers to these questions are still relevant today, as they broaden the sometimes limited horizons of dealing with certain problems within a particular period of time and thought.