Жена као јунакиња самоослобођења : (приповетка "Злостављање" Иве Андрића)

Abstract

У раду ће бити размотрен однос друштвене улоге жене и њеног унутрашњег доживљаја сопства у приповеци „Злостављање“ И. Андрића. Поређењем почетне и крајње позиције јунакиње приповетке показаћемо на који начин она себи обезбеђује слободу и самосталност, упркос друштвеној осуди. На примерима из текста показаћемо како жена у одређеном времену и средини свесно мења своју позицију, бирајући да ли да жртвује сопствено приватно или јавно биће. Применом феминистичке теорије упоредићемо моделе пасивног и активног приступа животу, то јест размотрити статус женске јунакиње која из положаја објекта прелази у позицију делатног субјекта. Указаћемо на проблем самокажњавања које жена, пристајући на статус објекта, спроводи над собом, слепо следећи друштвене норме и очекивања. Коначно, у вези са наметнутним социјалним нормама, размотрићемо значај страха, срамоте и гађења као мотивационих фактора који доприносе женском доживљају себе као немоћне жртве.

This paper offers an analysis of Ivo Andrić’s story Maltreatment from feminist theory perspective. We point out subtle ways in which Andrić, the writer of universal value and of a modern sensibility, demonstrated the destructive impact of emotional abuse towards a woman who is essentially owned by her own husband. There is a comparison between Andrić’s story and the TV adaptation directed by Petar Zec in 1992. It is shown how the key point of the story was missed in the TV version by presenting a woman as a defenceless victim of her husband. Unlike her portrayal in the TV show, Andrić’s heroine is in fact a strong character: exceptionally conscious and brave, which eventually leads her towards self-liberation. In the second part of the essay, a comparison is made between two stories: Maltreatment and The Dead Man’s Wife, the latter written by Borisav Stanković. We demonstrate some similarities between these stories, particularly the fact that the both women perceived themselves as objects. We discuss the difference between passive and active behaviour and develop a theory indicating that the distinction between the heroines is based on the contrast between self-punishment and self-liberation. Finally, we point out the fact that Andric had numerous courageous female figures in his work, who were ready to sacrifice their sexuality and femininity in order to preserve their self-consciousness and integrity. In this manner, Andrić once more shown that he is everlasting writer who understands human nature, its weaknesses and strength.