Приповетке Иве Андрића у Српском књижевном гласнику

Abstract

Иво Андрић је у Српском књижевном гласнику објављивао приповетке, есеје, преводе и критике, а библиографија његових прилога у овом часопису броjи преко педесет јединица и доноси се у прилогу овог рада. Сарадња са Српским књижевним гласником на својеврстан начин је оставила видљивог трага у генези пишчевог приповедног стваралаштва, те је отуда посебан фокус истраживања на односу између првих верзија неких од његових најважнијих приповедака објављених у овом часопису и потоњих објављивања у збиркама. Као илустративни примери динамичности генезе анализирана су дела из збирке Приповетке II, објављене 1936. године у Српској књижевној задрузи, јер је пет од укупно шест приповедака објављених у овој збирци имало премијеру баш у Српском књижевном гласнику.

The Nobel prize winner Ivo Andrić (1892–1975) cooperated intensively with the Belgrade journal Serbian Literary Herald (Srpski književni glasnik) during the first half of the 20th century. This specialized journal was the most influential Serbian periodical of its time and the most important writers published their works first there. The complete bibliography of Andrić’s works published in The Serbian Literary Herald lists over fifty entries and some of his most popular short stories were published in this journal i.e. “The Bridge on the Žepa”, “Anika’s Times”, “Thirst”, “Death in Sinan’s Tekke”, “Mustafa Magyar”, “Ćorkan and the German Lady” etc. The first short story that he published in Serbian Literary Herald was Day in Rome in 1920. This article explores how the genesis of Andrić’s short stories has been changed and influenced either by the periodical context or by the context of short stories collections that followed the first journal edition.