Морфолошке карактеристике Куће на осами

Abstract

У раду се осветљавају оне морфолошке карактеристике новела из циклуса Кућа на осами које су од значаја за сагледавања специфичности једног облика повезивања већег броја наративних текстова који је чест у српској књижевности XX века. Исто тако, осветљени су и типови сижеа којима се Андрић служи у обликовању појединих новела (авантуристичко-пустоловни сиже, путопис као основа приче, облици тзв. популарне књижевности и сл.), једнако као што је указано и на настојање да се поетичка проблематика укључи у тематску сферу појединих новела.

This essay highlights those characteristics of collection of stories The House on Its Own, that are important for understanding the place of this Andrić’s posthumous published book in the context of Serbian literature in the 20th century, since the book represents, unlike poetry, relatively exceptional collection of stories. Using the collection as a special form of merging stories, Ivo Andrić seeked to portrait various hero types and, at the same time, different circumstances in which they live and act. As hero types and destinies are various, such are different contents of their stories, and that is the prime reason why The House on Its Own is a very important work in Ivo Andrić’ opus.