Фолклорна подлога ликова Андрићевих приповедака

Abstract

Многи Андрићеви ликови једним својим делом укорењени су у традиционалну културу и изграђени према узусима усмених жанрова, па преузимају црте ликова из народне епске и лирске поезије, бајки, предања, или се ослањају на обрасце кратких говорних облика и обредно-обичајне праксе. Овај рад настоји да открије те запретене фолклорне трагове у ликовима Андрићевих приповедака, да препозна шаблоне усмених жанрова у поступцима актера, низу ситуација у којима се налазе, поимању себе и других и менталитету средине. Фолклорни подтекст указује на неке Андрићеве приповедачке поступке и елементе његове поетике, у којој прича и причање имају важно место.

Many of Andrić’s characters are rooted in traditional culture and created in accordance with the principles of oral genres. They take on some characteristics of the characters of oral epics, lyric poetry, fairy tales, biliefs, or rely on patterns of short oral forms and ritual-customary practices. The folklore elements of Andrić’s characters show the complexity of Andrić’s narrative strategies, activating archetypal matrices, realistic images, psychological projections and symbolic meanings, at the same time. Andrić destroys patterns of folklore genres and degrades traditional heroes, but in the end of the story he rehabilitates characters to a certain extent by double symbolic point, or by sheding light on them from different perspectives. The second aspect of Andrić’s creative relation to folklore is manifested through the characters of oral narrators, whose narratives and techniques of oral narration reach the level of an ideal model. In this way we discover the elements of Andrić’s poetics, in which the story and narration play an important role.