"Олујаци" Иве Андрића - о традиционалном доживљају оностраног и неким елементима фолклорног модела удаје на далеко

Abstract

У досадашњим проучавањима Андрићевог дела указивано је на прожимања писаног и усменог уметничког израза, као и на различите поступке које је аутор примењивао у трансформисању фолклорне грађе која је постајала делом његових текстова. Интересовања истраживача бивала су усмерена ка релацијама Андрићеве прозе са традицијском културом и појединим жанровима усмене књижевности. Региструјући основне резултате оваквих приступа, аутор у овом раду показује како се приповетка „Олујаци“ може посматрати у контексту одређених елемената усменог приповедног и поетског фонда (демонолошка предања и баладе са мотивом удаје на далеко), као и архаичних представа о оностраном свету и бићима која му припадају. Без намере да се компарација изврши у сврху истицања фолклорних модела као непосредног извора, у раду ће нарочита пажња бити посвећена појединим елеметима структуре сижеа походи мртвог брата. Такође се истражују проблеми Андрићеве стилизације одређених формула усменог приповедног фонда.

In this paper, we present the results of a comparative approach to the story “Olujaci”, the traditional notions of the other world and the model of marrying far in folk songs. It has been shown that the chronotope, the actors, certain narrative procedures and one part of the structure of this story can be compared with oral material, predominantly demonological traditions and ballads. The characters of Andrić’s story are regarded as actors belonging to the other world, opposed to the human, and the place where they live as other worldly, the world of the dead, the world of the demons. The girl from Mostar married far away from home, the violation of ritual laws and the suffering of actors in the story are related to the psychological motivation of the actors. The analysis shows in which elements this story is close to ballads with the folklore motif of getting married far away.