Знакови на опасном путу - кратки говорни изрази усменог порекла у Знаковима поред пута Иве Андрића : заступљеност и функција

Abstract

Предмет овог рада јесте истраживање колико су и како кратки говорни изрази усменог порекла, оно што је Вук Стефановић Караџић називао „у обичај узете ријечи“, заступљени у Знаковима поред пута Иве Андрића; какав је Андрићев однос према њима; ко их и у ком контексту казује; да ли су издвојени унутар нове књижевне целине или су као жанровска микроструктура потпуно у њу уклопљени; и, пре свега, какви су њихова функција и смисао у новом, писаном делу. Важним нам се чинио и однос ових усмених облика према пишчевој личној, ауторској паремиологији.

The subject of this paper is to research how much, and in which way short spoken phrases of verbal origin, or as Vuk Stefanović Karadžić called them “the usual sayings”, are represented in Ivo Andrić’s Signs by the Roadside; what Andrić’s attitude towards them is; which character uses them and in which context; whether they are separated within a new literar unity, or they are completely integrated into it as a genre microstructure. The main question was what their function and meaning are in a new, written work. It was relevant and we have seen the importance in how these spoken phrases corelate to author’s personal paremology. The research has shown that short spoken phrases of verbal origin in various ways cite, associate, and are used in Andrić’s Signs by the Roadside. Although often separated, they fit firmly into the artistic and aesthetic complex of the new creation as: an element of characterization; the focus of the image of the world; a model for author’s own thoughts modeling. Their function is never just illustrative, they often become an essential part of the new meaning, and thus a part of those signs that are author’s legacy.