Дневник Иве Андрића

Abstract

Within the notebooks and scripts with short records from Ivo Andrić handwritten legacy, the fragments of a diary-meditative character, which the author mostly included in the manuscripts Signs by the Roadside, however, in part, due to the presence of autobiographical trail, he has never published, have been preserved. The purpose of this paper is to present the writer’s daybook activity and to potentially reconstruct the diary that Andrić had been writing irregularly but consistently, in the period from 1912 to 1974.After the detection, systematisation and chronological linking of the records, based on the author’s data on the time and place of creation, we gain insight into the original and new prose structure – the fragmentary collage type composition of the “synthetic diary”, which provides a more direct view on the life of the writer and the artist’s workshop, and perception of social and historical setting on which he created the thought-poetic milieu of some of the most important authors’ works.

У оквиру бележница и рукописних целина са краћим записима из рукописне заоставштине Иве Андрића, сачувани су фрагменти дневничко-медитативног карактера, које је писац већим делом укључио у рукописе Знакова поред пута, а делом, због аутобиографског трага, никaда није објавио. Сврха овога рада је представљање пишчеве дневничке делатности и могућности за реконструкцију дневника који је Андрић нередовно али доследно исписивао, у периоду од 1912. до 1974. године. Након детектовања, одгонетања, систематизације и хронолошког повезивања записа, на основу ауторових података о времену и месту настанка, стичемо увид у оригиналну и нову прозну структуру – фрагментарну колажну композицију „синтетичког дневника“ који пружа нов, свеж, непосреднији поглед на пишчев живот и уметничку радионицу, друштвено-историјску подлогу на којој је стварао и мисаоно-поетички контекст за настанак његових најзначајнијих дела.