Елементи поетике модернизма у лирској прози Иве Андрића

Abstract

У својим првим књигама Иво Андрић је поистоветио стваралачки поступак с метафизичком делатношћу, у којој су удружене песничка и религиозна екстаза. У делу В. Витмена видео је претечу модерне поезије, а у животном путу Фрање Асишког јединствен пример саживљавања са светом и природом.

In the lyrical prose of Ivo Andrić and other poets of The Group of Artists (1919), we perceive certain common characteristics such as autoreferentiality and the belief that artistic imagination has the power to change the real world. The young poets of this generation were connected by strong individualism, metaphysical, that is to say religious, comprehension of poetry in which the desire for transcendence expressed itself through unity of Christian iconography and pagan pantheism.The new poetry revives elements of NeoPlatonism and medieval theological and aesthetic thought of St Augustus and Francis of Assisi.