Mедитеранска исхрана у превенцији и лечењу депресије код гојазних
Mediterranean diet in the prevention and treatment of depression in obese people
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Централна гојазност је извор запаљенских фактора који
изазивају ендотелну дисфункцију. У централном нервном систему инфламаторни фактори делују на метаболизам неуротрансмитера, изазивајући екситотоксичност и повећавајући оксидативни стрес, а главни клинички симптом
таквог стања је депресија. Медитеранска исхрана богата дијетним влакнима
из воћа, поврћа и житарица, мононезасићеним масноћама маслиновог уља и
омега 3 масноћама морске рибе показала је повољне ефекте у превенцији и
лечењу депресије.
Циљ: Испитати однос депресије са стомачном гојазношћу и критеријумима метаболичког синдрома (МС), крвног притиска, липида, гликемије
и фактора инфламације. Анализирати ефекте медитеранске исхране на
смењење телесне тежине, стомачне гојазности и последично мање бодова у
Хамилтоновој скали за депресију.
Методе: Студија је обухватила 36 адолесцената и младих (16–30 година), као и 22 одрасле особе старије од 30 година, прекомерне телесне тежине
и гојазних са МС-ом, којима је дијагностиков...ана депресија Хамилтоновом
скалом. Метаболички синдром одређиван је према АТП III класификацији.
Праћени су следећи параметри: индекс телесне масе (ИТМ), обим струка
(ОС), крвни притисак, липиди, ЦРП и гликемија и инсулин наште. Инсулинска резистенција одређивана је преко индекса инсулинске резистенције
(ХОМА ИР). Примењени су медитерански седмодневни јеловници различитог калоријског уноса, који су индивидуално одређивани према годинама, тежини, полу и степену физичке активности. Наког годину дана поновљене су
све анализе и Хамилтонова скала.
Резултати: Код адолесцената и младих нађена је корелација Хамилтоновог скора са телесном трежином, ИТМ, ОС ((п < 0.01) и ЦРП (п < 0.05). Након
медитеранске дијете дошло је до редукције телесне тежине, ОС (п < 0.05) и Хамилтоновог скора (п < 0.001) и смањења инсулинемије, ХОМА ИР и ЦРП
(п ˃ 0.5). Код адултних пацијената, Хамилтонова скала и скор Хамилтонове
скале корелирали су са инсулином (п ˂ 0.05) и гликемијом (п ˂ 0.05), а инсулин
базно корелирао је са ЦРП (п ˂ 0.05). Примена медитеранске дијете довела
је до смањења Хамилтоновог скора, обима струка, инсулина и ЦРП (п ˃ 0.5).
Закључак: Медитеранска исхрана показала је повољан ефекат код пацијената са метаболичким синдромом и депресијом на смањење скора Хамилтонове скале, стомачне гојазности, инсулинемије и ЦРП. Инсулинска
резистенција и поремећаји гликорегулације имају велики утицај на појаву
и тежину депресије код гојазних пацијената са метаболичким синдромом,
што је показано позитивном корелацијом Хамилтонове скале и њеног скора
са гликемијом и инсулинемијом код адултних испитаника. ЦРП може бити
користан параметар ризика за депресију и његово смањење након редукције
гојазности и обима струка може бити од великог значаја за превенцију и кориговање депресије.
Introduction: Central obesity is the source of inflammatory factors, causing
endothelial dysfunction. In central nervous system, inflammatory factors mediate neurotransmitter metabolism promoting excitotoxicity and increase oxidative
stress, and a major clinical symptom is depression. Mediterranean diet (MD), rich
in dietary fiber from fruits, vegetables and grains, monounsaturated fats of olive
oil and omega 3 fats of sea fish, has shown beneficial effects in the prevention and
treatment of depression.
Aim: To examine the relationship of depression with abdominal obesity
and metabolic syndrome (MS) criteria, blood pressure, lipids, glycaemia and inflammation factors. Analyzing effects of Mediterranean diet on weight correction,
abdominal obesity and consequent less score points in Hamilton scale for depression.
Methods: The study included 36 adolescents and young people (16–30
years) and 22 adults over 30 years, overweight and obese patients with MS, diagnosed with depressio...n using the Hamilton scale. MS was diagnosed using ATP III
classification criteria. The following parameters were observed: body mass index
(BMI), waist circumference (WC), blood pressure, lipids, CRP and basal glycaemia and insulin. Insulin resistance was determined using the HOMA IR index
of insulin resistance. Mediterranean seven-day menus of different caloric intake
were applied, which were individually determined according to age, weight, gender and degree of physical activity. After a year, all analyzes and the Hamilton
scale were repeated.
Results: Correlation is found between Hamilton’s scale score and body
weight, BMI, WC (p < 0.01) and CRP (p < 0.05) in adolescents and young people.
Implementation of MD resulted in reduction of body weight and WC (p < 0.05),
Hamilton’s scale score (p < 0.001), insulinemia, HOMA-IR and CRP (p > 0.5). In
adult patients, Hamilton’s scale and Hamilton’s scale score correlated with insulin
(p < 0.05) and glycaemia (p < 0.05) and basal insulin correlated with CRP (p <
0.05). After the Mediterranean diet, values of Hamilton’s score, WC, insulin and
CRP were lower (p > 0.5).
Conclusions: Mediterranean diet resulted with reduced values of Hamilton’s scale score, waist circumference, insulinemia and CRP in patients with MS
and depression. Positive correlation of Hamilton’s scale score with glycaemia and
insulinemia suggest importance of insulin resistance and glucoregulation disorder
on occurrence and stage of depression in obese patients with metabolic syndrome.
CRP can be a useful risk parameter for depression and its reduction after reduction
of obesity and waist circumference can be of great importance for the prevention
and correction of depression.
Keywords:
метаболички синдром / гојазност / депресија / медитеранска исхрана / хиперинсулинизам / metabolic syndrome / obesity / depression / Mediterranean diet / hyperinsulinismSource:
Глас САНУ, 2020, 430, 169-188Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Глас / Српска академија наука и уметности ; 430. Одељење медицинских наука ; књ. 52
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Димитријевић-Срећковић, Весна PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12132 AB - Централна гојазност је извор запаљенских фактора који изазивају ендотелну дисфункцију. У централном нервном систему инфламаторни фактори делују на метаболизам неуротрансмитера, изазивајући екситотоксичност и повећавајући оксидативни стрес, а главни клинички симптом таквог стања је депресија. Медитеранска исхрана богата дијетним влакнима из воћа, поврћа и житарица, мононезасићеним масноћама маслиновог уља и омега 3 масноћама морске рибе показала је повољне ефекте у превенцији и лечењу депресије. Циљ: Испитати однос депресије са стомачном гојазношћу и критеријумима метаболичког синдрома (МС), крвног притиска, липида, гликемије и фактора инфламације. Анализирати ефекте медитеранске исхране на смењење телесне тежине, стомачне гојазности и последично мање бодова у Хамилтоновој скали за депресију. Методе: Студија је обухватила 36 адолесцената и младих (16–30 година), као и 22 одрасле особе старије од 30 година, прекомерне телесне тежине и гојазних са МС-ом, којима је дијагностикована депресија Хамилтоновом скалом. Метаболички синдром одређиван је према АТП III класификацији. Праћени су следећи параметри: индекс телесне масе (ИТМ), обим струка (ОС), крвни притисак, липиди, ЦРП и гликемија и инсулин наште. Инсулинска резистенција одређивана је преко индекса инсулинске резистенције (ХОМА ИР). Примењени су медитерански седмодневни јеловници различитог калоријског уноса, који су индивидуално одређивани према годинама, тежини, полу и степену физичке активности. Наког годину дана поновљене су све анализе и Хамилтонова скала. Резултати: Код адолесцената и младих нађена је корелација Хамилтоновог скора са телесном трежином, ИТМ, ОС ((п < 0.01) и ЦРП (п < 0.05). Након медитеранске дијете дошло је до редукције телесне тежине, ОС (п < 0.05) и Хамилтоновог скора (п < 0.001) и смањења инсулинемије, ХОМА ИР и ЦРП (п ˃ 0.5). Код адултних пацијената, Хамилтонова скала и скор Хамилтонове скале корелирали су са инсулином (п ˂ 0.05) и гликемијом (п ˂ 0.05), а инсулин базно корелирао је са ЦРП (п ˂ 0.05). Примена медитеранске дијете довела је до смањења Хамилтоновог скора, обима струка, инсулина и ЦРП (п ˃ 0.5). Закључак: Медитеранска исхрана показала је повољан ефекат код пацијената са метаболичким синдромом и депресијом на смањење скора Хамилтонове скале, стомачне гојазности, инсулинемије и ЦРП. Инсулинска резистенција и поремећаји гликорегулације имају велики утицај на појаву и тежину депресије код гојазних пацијената са метаболичким синдромом, што је показано позитивном корелацијом Хамилтонове скале и њеног скора са гликемијом и инсулинемијом код адултних испитаника. ЦРП може бити користан параметар ризика за депресију и његово смањење након редукције гојазности и обима струка може бити од великог значаја за превенцију и кориговање депресије. AB - Introduction: Central obesity is the source of inflammatory factors, causing endothelial dysfunction. In central nervous system, inflammatory factors mediate neurotransmitter metabolism promoting excitotoxicity and increase oxidative stress, and a major clinical symptom is depression. Mediterranean diet (MD), rich in dietary fiber from fruits, vegetables and grains, monounsaturated fats of olive oil and omega 3 fats of sea fish, has shown beneficial effects in the prevention and treatment of depression. Aim: To examine the relationship of depression with abdominal obesity and metabolic syndrome (MS) criteria, blood pressure, lipids, glycaemia and inflammation factors. Analyzing effects of Mediterranean diet on weight correction, abdominal obesity and consequent less score points in Hamilton scale for depression. Methods: The study included 36 adolescents and young people (16–30 years) and 22 adults over 30 years, overweight and obese patients with MS, diagnosed with depression using the Hamilton scale. MS was diagnosed using ATP III classification criteria. The following parameters were observed: body mass index (BMI), waist circumference (WC), blood pressure, lipids, CRP and basal glycaemia and insulin. Insulin resistance was determined using the HOMA IR index of insulin resistance. Mediterranean seven-day menus of different caloric intake were applied, which were individually determined according to age, weight, gender and degree of physical activity. After a year, all analyzes and the Hamilton scale were repeated. Results: Correlation is found between Hamilton’s scale score and body weight, BMI, WC (p < 0.01) and CRP (p < 0.05) in adolescents and young people. Implementation of MD resulted in reduction of body weight and WC (p < 0.05), Hamilton’s scale score (p < 0.001), insulinemia, HOMA-IR and CRP (p > 0.5). In adult patients, Hamilton’s scale and Hamilton’s scale score correlated with insulin (p < 0.05) and glycaemia (p < 0.05) and basal insulin correlated with CRP (p < 0.05). After the Mediterranean diet, values of Hamilton’s score, WC, insulin and CRP were lower (p > 0.5). Conclusions: Mediterranean diet resulted with reduced values of Hamilton’s scale score, waist circumference, insulinemia and CRP in patients with MS and depression. Positive correlation of Hamilton’s scale score with glycaemia and insulinemia suggest importance of insulin resistance and glucoregulation disorder on occurrence and stage of depression in obese patients with metabolic syndrome. CRP can be a useful risk parameter for depression and its reduction after reduction of obesity and waist circumference can be of great importance for the prevention and correction of depression. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Глас САНУ T1 - Mедитеранска исхрана у превенцији и лечењу депресије код гојазних T1 - Mediterranean diet in the prevention and treatment of depression in obese people SP - 169 EP - 188 IS - 430 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12132 ER -
@conference{ author = "Димитријевић-Срећковић, Весна", year = "2020", abstract = "Централна гојазност је извор запаљенских фактора који изазивају ендотелну дисфункцију. У централном нервном систему инфламаторни фактори делују на метаболизам неуротрансмитера, изазивајући екситотоксичност и повећавајући оксидативни стрес, а главни клинички симптом таквог стања је депресија. Медитеранска исхрана богата дијетним влакнима из воћа, поврћа и житарица, мононезасићеним масноћама маслиновог уља и омега 3 масноћама морске рибе показала је повољне ефекте у превенцији и лечењу депресије. Циљ: Испитати однос депресије са стомачном гојазношћу и критеријумима метаболичког синдрома (МС), крвног притиска, липида, гликемије и фактора инфламације. Анализирати ефекте медитеранске исхране на смењење телесне тежине, стомачне гојазности и последично мање бодова у Хамилтоновој скали за депресију. Методе: Студија је обухватила 36 адолесцената и младих (16–30 година), као и 22 одрасле особе старије од 30 година, прекомерне телесне тежине и гојазних са МС-ом, којима је дијагностикована депресија Хамилтоновом скалом. Метаболички синдром одређиван је према АТП III класификацији. Праћени су следећи параметри: индекс телесне масе (ИТМ), обим струка (ОС), крвни притисак, липиди, ЦРП и гликемија и инсулин наште. Инсулинска резистенција одређивана је преко индекса инсулинске резистенције (ХОМА ИР). Примењени су медитерански седмодневни јеловници различитог калоријског уноса, који су индивидуално одређивани према годинама, тежини, полу и степену физичке активности. Наког годину дана поновљене су све анализе и Хамилтонова скала. Резултати: Код адолесцената и младих нађена је корелација Хамилтоновог скора са телесном трежином, ИТМ, ОС ((п < 0.01) и ЦРП (п < 0.05). Након медитеранске дијете дошло је до редукције телесне тежине, ОС (п < 0.05) и Хамилтоновог скора (п < 0.001) и смањења инсулинемије, ХОМА ИР и ЦРП (п ˃ 0.5). Код адултних пацијената, Хамилтонова скала и скор Хамилтонове скале корелирали су са инсулином (п ˂ 0.05) и гликемијом (п ˂ 0.05), а инсулин базно корелирао је са ЦРП (п ˂ 0.05). Примена медитеранске дијете довела је до смањења Хамилтоновог скора, обима струка, инсулина и ЦРП (п ˃ 0.5). Закључак: Медитеранска исхрана показала је повољан ефекат код пацијената са метаболичким синдромом и депресијом на смањење скора Хамилтонове скале, стомачне гојазности, инсулинемије и ЦРП. Инсулинска резистенција и поремећаји гликорегулације имају велики утицај на појаву и тежину депресије код гојазних пацијената са метаболичким синдромом, што је показано позитивном корелацијом Хамилтонове скале и њеног скора са гликемијом и инсулинемијом код адултних испитаника. ЦРП може бити користан параметар ризика за депресију и његово смањење након редукције гојазности и обима струка може бити од великог значаја за превенцију и кориговање депресије., Introduction: Central obesity is the source of inflammatory factors, causing endothelial dysfunction. In central nervous system, inflammatory factors mediate neurotransmitter metabolism promoting excitotoxicity and increase oxidative stress, and a major clinical symptom is depression. Mediterranean diet (MD), rich in dietary fiber from fruits, vegetables and grains, monounsaturated fats of olive oil and omega 3 fats of sea fish, has shown beneficial effects in the prevention and treatment of depression. Aim: To examine the relationship of depression with abdominal obesity and metabolic syndrome (MS) criteria, blood pressure, lipids, glycaemia and inflammation factors. Analyzing effects of Mediterranean diet on weight correction, abdominal obesity and consequent less score points in Hamilton scale for depression. Methods: The study included 36 adolescents and young people (16–30 years) and 22 adults over 30 years, overweight and obese patients with MS, diagnosed with depression using the Hamilton scale. MS was diagnosed using ATP III classification criteria. The following parameters were observed: body mass index (BMI), waist circumference (WC), blood pressure, lipids, CRP and basal glycaemia and insulin. Insulin resistance was determined using the HOMA IR index of insulin resistance. Mediterranean seven-day menus of different caloric intake were applied, which were individually determined according to age, weight, gender and degree of physical activity. After a year, all analyzes and the Hamilton scale were repeated. Results: Correlation is found between Hamilton’s scale score and body weight, BMI, WC (p < 0.01) and CRP (p < 0.05) in adolescents and young people. Implementation of MD resulted in reduction of body weight and WC (p < 0.05), Hamilton’s scale score (p < 0.001), insulinemia, HOMA-IR and CRP (p > 0.5). In adult patients, Hamilton’s scale and Hamilton’s scale score correlated with insulin (p < 0.05) and glycaemia (p < 0.05) and basal insulin correlated with CRP (p < 0.05). After the Mediterranean diet, values of Hamilton’s score, WC, insulin and CRP were lower (p > 0.5). Conclusions: Mediterranean diet resulted with reduced values of Hamilton’s scale score, waist circumference, insulinemia and CRP in patients with MS and depression. Positive correlation of Hamilton’s scale score with glycaemia and insulinemia suggest importance of insulin resistance and glucoregulation disorder on occurrence and stage of depression in obese patients with metabolic syndrome. CRP can be a useful risk parameter for depression and its reduction after reduction of obesity and waist circumference can be of great importance for the prevention and correction of depression.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Глас САНУ", title = "Mедитеранска исхрана у превенцији и лечењу депресије код гојазних, Mediterranean diet in the prevention and treatment of depression in obese people", pages = "169-188", number = "430", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12132" }
Димитријевић-Срећковић, В.. (2020). Mедитеранска исхрана у превенцији и лечењу депресије код гојазних. in Глас САНУ Београд : Српска академија наука и уметности.(430), 169-188. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12132
Димитријевић-Срећковић В. Mедитеранска исхрана у превенцији и лечењу депресије код гојазних. in Глас САНУ. 2020;(430):169-188. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12132 .
Димитријевић-Срећковић, Весна, "Mедитеранска исхрана у превенцији и лечењу депресије код гојазних" in Глас САНУ, no. 430 (2020):169-188, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12132 .