Концепција поделе власти у делу Слободана Јовановића
The separation of powers concept in the works of Slobodan Jovanović
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Рад се бави анализом концепције поделе власти Слободана Јовановића.
Аутор најпре настоји да идентификује узроке Јовановићевог схватања поделе власти као деобе
функција суверене државне власти. Проналази их у самом темељу овог схватања, тј. у концепцији
недељивог државног суверенитета и теорији о правној личности државе, које Јовановић сматра
прикладном основом свог схватања о подели власти. Полазећи од становишта да је схватање
поделе власти као подељеног вршења функција суверене државне власти мотивисано циљем очу-
вања државног јединства, аутор указује да је последица оваквог циља Јовановићево опредељење
за законодавну супрематију и такво преимућство легислативе које искључује институционалну
могућност међусобне независности и равноправности функција државне власти. Суочен са
чињеницом да је у пракси законодавна супрематија резултирала субординацијом носилаца
осталих државних функција законодавном телу, те да је била у нескладу са начелом поделе
власти, Јовановић, по оцени... аутора, прави заокрет и постаје присталица принципа контроле и
равнотеже основних функција државне власти. Залаже се за ограничење надмоћи законодавства
и за координацију основних државних функција. Услед тога, начело поделе власти допуњава
сродним принципима – принципом контроле и равнотеже и принципом бикамерализма. Иако
је био уверен да државну организацију модерне државе није могуће утемељити искључиво на
начелу поделе власти, те да га је потребно допунити пратећим принципима, био је присталица
овог начела. Сматрао га је неопходним условом правне државе и ограничења свемоћи државне
власти. Аутор истиче да је Јовановић прешао дугу и компликовану стазу од присталице зако-
нодавне супрематије до заступника начела равнотеже и сарадње основних државних функција.
Настојање да се оствари равнотежа у уставном поретку обезбеђивањем равноправности свих
уставних чинилаца (узајамним ограничавањем и онемогућавањем превласти било ког од њих)
постаје његово трајно опредељење. У закључном делу рада аутор даје оцену доприноса Јовано-
вићеве концепције поделе власти. Иако се не може рећи да је оригинална (већ је формулисана
под утицајем француске правне науке, са једне и енглеске државноправне теорије и праксе, са
друге стране), допринос домаћој правној теорији се огледа у покретању питања и анализи значаја
поделе, контроле и равнотеже власти и парламентаризма, као и разматрању проблема њихове имплементације у земљи без парламентарне традиције и неразвијене политичке културе, каква је
била Србија. Концепција поделе власти Слободана Јовановића, чији је циљ да се путем сарадње,
координације и узајамне контроле носилаца политичке моћи обезбеди равноправност свих
уставних чинилаца, и данас је актуелна као опомена и подсећање на неопходност поштовања
темељних уставних начела усмерених на остварење равнотеже у уставном поретку.
The author maintains that Jovanović had walked a long and winding path from a
supporter of legislative supremacy to an advocate of the checks and balances principle and
cooperation between the core state functions. His later works reveal an enduring commitment
to the idea of checks and balances, by which the three branches restrict each other and
prevent the supremacy of any of them.
In the concluding remarks, the author gives an assessment of the contribution of
Jovanović’s concept of separation of powers. Although not an original idea (the concept had
already been formulated under the influence of both French legal science and English state
law theory and practice), his contribution to the Serbian legal theory can be seen in raising
questions and analyzing the importance of the separation of powers model and checks and
balances principle. Jovanović’s works also discuss the issue of parliamentary system, as well
as the problem of the implementation of these models in a coun...try such as Serbia, with no
parliamentary tradition and an underdeveloped political culture.
The separation of powers concept as formulated by Slobodan Jovanović, aiming to
ensure the equality of all constitutional branches through cooperation, coordination and
mutual control of political power holders, is still relevant today. His works serve as a reminder
of the necessity of respecting fundamental constitutional principles and achieving balance
in the constitutional order.
Кључне речи:
Слободан Јовановић / подела власти / функције државне власти / законодавство / извршна власт / Slobodan Jovanović / separation of powers / functions of state power / legislative / executiveИзвор:
Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења, 2020, 83-101Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 188. Председништво ; књ. 13
Колекције
TY - CONF AU - Ђурђић, Сања PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12123 AB - Рад се бави анализом концепције поделе власти Слободана Јовановића. Аутор најпре настоји да идентификује узроке Јовановићевог схватања поделе власти као деобе функција суверене државне власти. Проналази их у самом темељу овог схватања, тј. у концепцији недељивог државног суверенитета и теорији о правној личности државе, које Јовановић сматра прикладном основом свог схватања о подели власти. Полазећи од становишта да је схватање поделе власти као подељеног вршења функција суверене државне власти мотивисано циљем очу- вања државног јединства, аутор указује да је последица оваквог циља Јовановићево опредељење за законодавну супрематију и такво преимућство легислативе које искључује институционалну могућност међусобне независности и равноправности функција државне власти. Суочен са чињеницом да је у пракси законодавна супрематија резултирала субординацијом носилаца осталих државних функција законодавном телу, те да је била у нескладу са начелом поделе власти, Јовановић, по оцени аутора, прави заокрет и постаје присталица принципа контроле и равнотеже основних функција државне власти. Залаже се за ограничење надмоћи законодавства и за координацију основних државних функција. Услед тога, начело поделе власти допуњава сродним принципима – принципом контроле и равнотеже и принципом бикамерализма. Иако је био уверен да државну организацију модерне државе није могуће утемељити искључиво на начелу поделе власти, те да га је потребно допунити пратећим принципима, био је присталица овог начела. Сматрао га је неопходним условом правне државе и ограничења свемоћи државне власти. Аутор истиче да је Јовановић прешао дугу и компликовану стазу од присталице зако- нодавне супрематије до заступника начела равнотеже и сарадње основних државних функција. Настојање да се оствари равнотежа у уставном поретку обезбеђивањем равноправности свих уставних чинилаца (узајамним ограничавањем и онемогућавањем превласти било ког од њих) постаје његово трајно опредељење. У закључном делу рада аутор даје оцену доприноса Јовано- вићеве концепције поделе власти. Иако се не може рећи да је оригинална (већ је формулисана под утицајем француске правне науке, са једне и енглеске државноправне теорије и праксе, са друге стране), допринос домаћој правној теорији се огледа у покретању питања и анализи значаја поделе, контроле и равнотеже власти и парламентаризма, као и разматрању проблема њихове имплементације у земљи без парламентарне традиције и неразвијене политичке културе, каква је била Србија. Концепција поделе власти Слободана Јовановића, чији је циљ да се путем сарадње, координације и узајамне контроле носилаца политичке моћи обезбеди равноправност свих уставних чинилаца, и данас је актуелна као опомена и подсећање на неопходност поштовања темељних уставних начела усмерених на остварење равнотеже у уставном поретку. AB - The author maintains that Jovanović had walked a long and winding path from a supporter of legislative supremacy to an advocate of the checks and balances principle and cooperation between the core state functions. His later works reveal an enduring commitment to the idea of checks and balances, by which the three branches restrict each other and prevent the supremacy of any of them. In the concluding remarks, the author gives an assessment of the contribution of Jovanović’s concept of separation of powers. Although not an original idea (the concept had already been formulated under the influence of both French legal science and English state law theory and practice), his contribution to the Serbian legal theory can be seen in raising questions and analyzing the importance of the separation of powers model and checks and balances principle. Jovanović’s works also discuss the issue of parliamentary system, as well as the problem of the implementation of these models in a country such as Serbia, with no parliamentary tradition and an underdeveloped political culture. The separation of powers concept as formulated by Slobodan Jovanović, aiming to ensure the equality of all constitutional branches through cooperation, coordination and mutual control of political power holders, is still relevant today. His works serve as a reminder of the necessity of respecting fundamental constitutional principles and achieving balance in the constitutional order. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења T1 - Концепција поделе власти у делу Слободана Јовановића T1 - The separation of powers concept in the works of Slobodan Jovanović SP - 83 EP - 101 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12123 ER -
@conference{ author = "Ђурђић, Сања", year = "2020", abstract = "Рад се бави анализом концепције поделе власти Слободана Јовановића. Аутор најпре настоји да идентификује узроке Јовановићевог схватања поделе власти као деобе функција суверене државне власти. Проналази их у самом темељу овог схватања, тј. у концепцији недељивог државног суверенитета и теорији о правној личности државе, које Јовановић сматра прикладном основом свог схватања о подели власти. Полазећи од становишта да је схватање поделе власти као подељеног вршења функција суверене државне власти мотивисано циљем очу- вања државног јединства, аутор указује да је последица оваквог циља Јовановићево опредељење за законодавну супрематију и такво преимућство легислативе које искључује институционалну могућност међусобне независности и равноправности функција државне власти. Суочен са чињеницом да је у пракси законодавна супрематија резултирала субординацијом носилаца осталих државних функција законодавном телу, те да је била у нескладу са начелом поделе власти, Јовановић, по оцени аутора, прави заокрет и постаје присталица принципа контроле и равнотеже основних функција државне власти. Залаже се за ограничење надмоћи законодавства и за координацију основних државних функција. Услед тога, начело поделе власти допуњава сродним принципима – принципом контроле и равнотеже и принципом бикамерализма. Иако је био уверен да државну организацију модерне државе није могуће утемељити искључиво на начелу поделе власти, те да га је потребно допунити пратећим принципима, био је присталица овог начела. Сматрао га је неопходним условом правне државе и ограничења свемоћи државне власти. Аутор истиче да је Јовановић прешао дугу и компликовану стазу од присталице зако- нодавне супрематије до заступника начела равнотеже и сарадње основних државних функција. Настојање да се оствари равнотежа у уставном поретку обезбеђивањем равноправности свих уставних чинилаца (узајамним ограничавањем и онемогућавањем превласти било ког од њих) постаје његово трајно опредељење. У закључном делу рада аутор даје оцену доприноса Јовано- вићеве концепције поделе власти. Иако се не може рећи да је оригинална (већ је формулисана под утицајем француске правне науке, са једне и енглеске државноправне теорије и праксе, са друге стране), допринос домаћој правној теорији се огледа у покретању питања и анализи значаја поделе, контроле и равнотеже власти и парламентаризма, као и разматрању проблема њихове имплементације у земљи без парламентарне традиције и неразвијене политичке културе, каква је била Србија. Концепција поделе власти Слободана Јовановића, чији је циљ да се путем сарадње, координације и узајамне контроле носилаца политичке моћи обезбеди равноправност свих уставних чинилаца, и данас је актуелна као опомена и подсећање на неопходност поштовања темељних уставних начела усмерених на остварење равнотеже у уставном поретку., The author maintains that Jovanović had walked a long and winding path from a supporter of legislative supremacy to an advocate of the checks and balances principle and cooperation between the core state functions. His later works reveal an enduring commitment to the idea of checks and balances, by which the three branches restrict each other and prevent the supremacy of any of them. In the concluding remarks, the author gives an assessment of the contribution of Jovanović’s concept of separation of powers. Although not an original idea (the concept had already been formulated under the influence of both French legal science and English state law theory and practice), his contribution to the Serbian legal theory can be seen in raising questions and analyzing the importance of the separation of powers model and checks and balances principle. Jovanović’s works also discuss the issue of parliamentary system, as well as the problem of the implementation of these models in a country such as Serbia, with no parliamentary tradition and an underdeveloped political culture. The separation of powers concept as formulated by Slobodan Jovanović, aiming to ensure the equality of all constitutional branches through cooperation, coordination and mutual control of political power holders, is still relevant today. His works serve as a reminder of the necessity of respecting fundamental constitutional principles and achieving balance in the constitutional order.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења", title = "Концепција поделе власти у делу Слободана Јовановића, The separation of powers concept in the works of Slobodan Jovanović", pages = "83-101", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12123" }
Ђурђић, С.. (2020). Концепција поделе власти у делу Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења Београд : Српска академија наука и уметности., 83-101. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12123
Ђурђић С. Концепција поделе власти у делу Слободана Јовановића. in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења. 2020;:83-101. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12123 .
Ђурђић, Сања, "Концепција поделе власти у делу Слободана Јовановића" in Слободан Јовановић : поводом 150 година од рођења (2020):83-101, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12123 .