Актуелност мисли Слободана Јовановића о структури парламента – некад и сад

Abstract

У раду се критички анализирају становишта која је Слободан Јовановић изразио у једном од својих првих правних радова „О дводомном систему“. Он је био беском- промисни заговорник става да је Србија требало да има дводомну структуру парламента, за разлику од Григорија Гершића који је сматрао да сви аргументи наводе на то да је Србији потребан парламент са једним домом. Осим што се у њему може наслутити какав је Слободан Јовановић у улози полемичара, спис о дводомном систему је значајан и по томе јер указује на који начин је овај писац разумео тадашње политичке прилике, како је доживљавао уставну историју и традицију Србије, колико је био уверен у политичку зрелост и културу нашег народа, и уосталом какo би у улози уставописца поставио и дизајнирао политичке институције. Јовановић је тврдио да Србија тог доба није била спремна за суптилне механизме парламентаризма који мора да почива на стабилном народном представништву и зрелој политичкој култури. С обзиром на то да ниједан од та два услова није био испуњен, Јовановић је решење видео у успостављању бикамералне структуре парламента, при чему је горњи дом требало да буде својеврсна корекција рада доњег општепредставничког дома и тело које доприноси успостављању баланса у систему власти.

The paper critically analyzes the viewpoints that Slobodan Jovanovic had expressed in one of his first legal works “About the Bicameral System”. He was an uncompromising proponent of the standpoint that Serbia should have a bicameral organisation of parliament, contrary to Grigorije Gersić who thought that all arguments lead to the conclusion that Serbia needs a unicameral system. Aside from the fact that one can sense the type of polemicist Slobodan Jovanović was from his text on the bicameral system, the work is also significant because it shows the way this author understood the political circumstances of that time, his view of the constitutional history and tradition of Serbia, how much confidence he has in the political maturity and culture of our people and above all how he would establish and design the political institution as a maker of the constitution. Jovanović insisted, that Serbia at that time, was not prepared for the subtitle mechanisms of parliamentarianism which must be founded on stable representation of the people and mature political culture. Taking into consideration that neither of those two conditions were fulfilled, Jovanović saw a solution in establishing a bicameral organisation of parliament, whereby the upper house of parliament would be a correction of the work of the lower general house of representatives and the body that would contribute to the establishment of a balance in the system of powers.