Стојан Новаковић и питање српског идентитета: поглед кроз књижевност, језик и културу : 1867-1913

Abstract

се анализирају промене у схватању српског идентитета Стојана Новаковића, како су се испољавале у делима посвећеним српској књижевности, језику и култури: од првог издања Историје српске књижевности (1867) до тестаментарне расправе Неко- лика тежа питања српске историје. Поводом књиге Geschichte der Serben von Konstantin Jireček. Gotha 1911 (1912/13). Оне су описане праћењем променљивих односа пансрпског, српског и југословенског гледишта, с једне, и супстанцијалистичког, етно-симболичког и модернистичког схватања нације, с друге стране, у погледима Стојана Новаковића на српску нацију.

The paper analyzes changes in Stojan Novaković’s understanding of Serbian identity, as they were shown in his works devoted to the Serbian literature, language and culture: from the first edition of Istorija srpske književnosti (The History of Serbian Literature, 1867) to his testamentary study “Nekolika teža pitanja srpske istorije. Povodom knjige Geschichte der Serben von Konstantin Jireček. Gotha 1911” (“A Few difficult questions regarding Serbian history. On the occasion of the book Geschichte der Serben von Konstantin Jireček. Gotha 1911”, 1912/13). Those changes are depicted by observing how in Stojan Novaković’s views on Serbian nation pan-Serbian, Serbian and Yugoslavian standpoint, on one hand, and perennialism, modernism and ethno-symbolism in understanding the nation, on the other hand, were varied.