Стојан Новаковић и Речник Српске академије наука и уметности

Abstract

Стојан Новаковић је идејни творац и иницијатор израде Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ и утемељитељ модерне српске лексикографије. У познатој „Посланици Академији наука философских“ он је изнео концепцију свог великог пројекта. Развој језика, његове употребе и еволуција лексикографских сазнања утицали су на то да ова концепција доживи извесне промене. Међутим, она је ипак сачувана у основим правцима датим пре више од сто година. Задатак овог рада јесте да осветли промене до којих је дошло, укаже на узроке који су до њих довели, али и да покаже континуитет у развоју модерне лексикографске мисли, коју је утемељио Новаковић, а која се реализује у Речнику САНУ .

Stojan Novaković came up with the idea and was the initiator of creation of SASA Dictionary of the Serbian Vernacular Literary Language and founder of modern Serbian lexicography. In his famous “Epistle to the Academy of Philosophical Sciences” he explained the concept of his major project. Novaković wanted to create a dictionary which would form continuity with previous lexicographic works (Vuk’s and Daničić’s) and which would be a treasury of words collected from all Serbian dialects, as well as the words which were created in recent intellectual works. He wanted it to be a dictionary of vernacular literary language, which means dictionary of literary language on vernacular basis in spirit which was founded by Vuk. Development of language, his use and evolution of lexicographic learnings caused this concept to undergo certain changes. However, it is still preserved in its main directions which were set more than hundred years ago.