Поетичка усмерења српског песништва на размеђу XX и XXI века

Abstract

The paper tackles the issue of linguistic and topical multiplicity in contemporary Serbian poetry, focusing on respective achievements of several poets who won most important Serbian literary prizes. The author refers to the multitude of priorities and interests embodied in Serbian poets, whose poems deal with the homeland, its turbulent history, and religious themes, as well as with various strategies of linguistic experiments.

Oлујни ветрови историје, муњевити системски преокрети, ратови и геноцидни погроми, комадања држава и принудне масовне сеобе – као да више него другде, и више но икад, имају коренит утицај, што непосредан што посредан, не само на манифестни или дословно тематски обрис песничких творевина него и на њихову темељну и укупну, дакле и поетичку самосвојност. У законитом сродству и суседству са „бригом за колектив, за заједницу”, стоји и све израженија страст за прошлост, окретање историји и традицији, и то како оном што поодавно зовемо живим наслеђем, тако и оном делу баштине с кореном у све удаљенијој хришћанско-библијској митологији, средњовековно-византијској и словенско-српској култури и духовности.