Фигура песника код Бранка Радичевића и поетика српског романтизма
Branko Radičević’s representations of poet and the poetics of Serbian romanticism
Abstract
The paper analyzes representations of poet in songs Molitva, ?, Kad mlidija
umreti and [Pevam danju, pevam noću] in order to point out the emerging of the
Romantic subject in Branko Radičević’s poetry. That is achieved by pointing to
the tradition of older, so called civic lyric in Radičević’s songs in which the lyric
subject is in the third person, nature is idyllic and characters are unproblematic,
seen only from the outside, in third-person narration. With the emerging of the
Romantic subject, the narration is switched to the first person and the lyric subject
expresses himself as the subject who is problematic, established as a poet by selfreflection, depicting nature in a symbolic way. It shows that similar styles can have
different meanings considering the position of the lyric subject which indicates
his sensibility and therefore that the position of the lyric subject is decisive for the
Romantic poetics.
У раду се испитивањем фигуре песника у песмама Молитва,
Кад млидија умрети и [Певам дању, певам ноћу] указује на појављивање
романтичарског субјекта у поезији Бранка Радичевића. То се чини указивањем на традицију старије (грађанске) лирике у Радичевићевој поезији
у којој је лирски субјекат у трећем лицу, природа је идилична, а јунаци су
непроблематични и дати споља кроз приповедање, да би са појављивањем
романтичарског субјекта приповедање почело служити исказивању његове
проблематичности, због чега је он у првом лицу и као средиште исказа
природу симболизује, а ауторефлексивношћу се успоставља као фигура
песника. Тиме се показује да слична стилска интонација може имати
различита значења с обзиром на позицију лирског субјекта која указује на
његову осећајност, те да је та позиција кључна за романтичарску поетику.
Keywords:
грађанска лирика / Драгиша Живковић / Бранко Радичевић / романтизам / фигура песника / Dragiša Živković / Branko Radičević / representations of poet / civic lyric / romanticismSource:
Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба, 2020, 93-105Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 193. Одељење језика и књижевности ; књ. 32
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Nikolić, Nenad PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12029 AB - The paper analyzes representations of poet in songs Molitva, ?, Kad mlidija umreti and [Pevam danju, pevam noću] in order to point out the emerging of the Romantic subject in Branko Radičević’s poetry. That is achieved by pointing to the tradition of older, so called civic lyric in Radičević’s songs in which the lyric subject is in the third person, nature is idyllic and characters are unproblematic, seen only from the outside, in third-person narration. With the emerging of the Romantic subject, the narration is switched to the first person and the lyric subject expresses himself as the subject who is problematic, established as a poet by selfreflection, depicting nature in a symbolic way. It shows that similar styles can have different meanings considering the position of the lyric subject which indicates his sensibility and therefore that the position of the lyric subject is decisive for the Romantic poetics. AB - У раду се испитивањем фигуре песника у песмама Молитва, Кад млидија умрети и [Певам дању, певам ноћу] указује на појављивање романтичарског субјекта у поезији Бранка Радичевића. То се чини указивањем на традицију старије (грађанске) лирике у Радичевићевој поезији у којој је лирски субјекат у трећем лицу, природа је идилична, а јунаци су непроблематични и дати споља кроз приповедање, да би са појављивањем романтичарског субјекта приповедање почело служити исказивању његове проблематичности, због чега је он у првом лицу и као средиште исказа природу симболизује, а ауторефлексивношћу се успоставља као фигура песника. Тиме се показује да слична стилска интонација може имати различита значења с обзиром на позицију лирског субјекта која указује на његову осећајност, те да је та позиција кључна за романтичарску поетику. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба T1 - Фигура песника код Бранка Радичевића и поетика српског романтизма T1 - Branko Radičević’s representations of poet and the poetics of Serbian romanticism SP - 93 EP - 105 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12029 ER -
@conference{ author = "Nikolić, Nenad", year = "2020", abstract = "The paper analyzes representations of poet in songs Molitva, ?, Kad mlidija umreti and [Pevam danju, pevam noću] in order to point out the emerging of the Romantic subject in Branko Radičević’s poetry. That is achieved by pointing to the tradition of older, so called civic lyric in Radičević’s songs in which the lyric subject is in the third person, nature is idyllic and characters are unproblematic, seen only from the outside, in third-person narration. With the emerging of the Romantic subject, the narration is switched to the first person and the lyric subject expresses himself as the subject who is problematic, established as a poet by selfreflection, depicting nature in a symbolic way. It shows that similar styles can have different meanings considering the position of the lyric subject which indicates his sensibility and therefore that the position of the lyric subject is decisive for the Romantic poetics., У раду се испитивањем фигуре песника у песмама Молитва, Кад млидија умрети и [Певам дању, певам ноћу] указује на појављивање романтичарског субјекта у поезији Бранка Радичевића. То се чини указивањем на традицију старије (грађанске) лирике у Радичевићевој поезији у којој је лирски субјекат у трећем лицу, природа је идилична, а јунаци су непроблематични и дати споља кроз приповедање, да би са појављивањем романтичарског субјекта приповедање почело служити исказивању његове проблематичности, због чега је он у првом лицу и као средиште исказа природу симболизује, а ауторефлексивношћу се успоставља као фигура песника. Тиме се показује да слична стилска интонација може имати различита значења с обзиром на позицију лирског субјекта која указује на његову осећајност, те да је та позиција кључна за романтичарску поетику.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба", title = "Фигура песника код Бранка Радичевића и поетика српског романтизма, Branko Radičević’s representations of poet and the poetics of Serbian romanticism", pages = "93-105", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12029" }
Nikolić, N.. (2020). Фигура песника код Бранка Радичевића и поетика српског романтизма. in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба Београд : Српска академија наука и уметности., 93-105. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12029
Nikolić N. Фигура песника код Бранка Радичевића и поетика српског романтизма. in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба. 2020;:93-105. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12029 .
Nikolić, Nenad, "Фигура песника код Бранка Радичевића и поетика српског романтизма" in Развој поетике српске књижевности: теорија књижевности код Срба (2020):93-105, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12029 .