Статус множинских облика именице дугме у савременом српском језику

Abstract

У овом раду посматрају се статус и употреба системског и суплетивних множинских облика именице дугме. Предмет рада су облици дугмèта/дугмад/дугмићи, а основни задатак је да се увиди да ли се ови облици употребљавају једнако фреквентно, затим да ли се диференцирају, и, ако је одговор позитиван, да се уочи на који начин. Полазна премиса за утврђивање статуса посматраних форми у употреби и њихов међусобни однос јесте семантички критеријум (сва три облика имају значење множине), a који смо упоредили са резултатима подробнијег истраживања: прикупивши системске податке (преглед речника, граматика и студија посвећених питању суплетивизма множинских облика), испитивањем аналитичког корпуса, као и прикупљањем резултата анкете. Испитујући употребу датих облика у различитим контекстима, примећено је колебање у избору одређене форме.

This paper observes the status and use of the systemic and complicated plural forms of the noun dugme in Serbian language. The object of the research are forms dugmeta, dugmad, dugmići. The main objective of the paper is to see if these forms are used equally frequently. The second objective is to establish whether they are differentiated, and, if the answer is positive, to see in what way. The starting premise for determining the status of the observed forms in use and their interrelation was our linguistic feeling, which we combined with the results of more detailed research: collecting systematic data (overview of dictionaries, grammars and studies dedicated to the issue of suppletion of plural forms), by examining the analytical corpus, as well as by collecting results of the survey. This research shows that the use of observed forms in different contexts fluctuates in the choice of a particular form.