Стојан Новаковић и Матица Српска

Abstract

– Стојан Новаковић је са Матицом српском био повезан више од пола столећа, значи од почетка до краја свога бављења књижевношћу и науком. Први рад послао је 1861, а из те године је и његово прво сачувано писмо упућено неком од Матичиних руководи лаца и сарадника. Последњи текст објављен му је у Летопису 1893, а последње сачувано писмо датирано је 24. фебруара 1914. године. Имао је непуних деветнаест година када је успоставио везе са најстаријом српском културном установом и одржавао их је до пред крај живота – био је, између осталог, почасни члан Матице српске. Међутим, објавио је само деветнаест текстова у часописима које је она издавала – дванаест у Летопису, шест у Матици – што изгледа мало ако имамо у виду да Новаковићева библиографија броји скоро четири стоти не наслова, међу којима је и неколико књига. Важно је, међутим, нагласити да је Новаковић врло интензивно сарађивао са Матицом српском 60-их и почетком 70-их година 19. века, у време деловања Уједињене омладине српске, основане 1866. по узору на Младу италију. Но ваковић је тада у Београду уређивао часопис Вила и тесно сарађивао са Антонијем Хаџићем, уредником Матице која је излазила у Новом Саду. Поред тога, водили су рачуна о дистрибу цији других публикација Уједињене омладине. Сарадња Новаковића са Матицом српском се смањеним интензитетом наставила и у наредним деценијама, као и преписка са Антонијем Хаџићем који је од 1896. до 1911. био председник ове установе, а од 1892. и почасни члан Срп ске краљевске академије.

Stojan Novaković was being connected with Matica Srpska for more than half a century, which means for the beginning of his literary and scholarly work. He sent his first work in 1861, and his first preserved letter to one of Matica’s managers or associates is from that same year. His last work was published in Letopis in 1893, and the last preserved letter was dated February 24th, 1914. He was not even 19 years old when he established relations with the oldest Serbian cultural institution and maintained them until shortly before he died – he was, among other things, an honorary member of Matica Srpska. However, he published only 19 works in publication Matica Srpska was publishing – twelve in Letopis, six in Matica – which seems little, having in mind Novaković’s bibliography which has more than 400 titles, among which there are several books. It is important, however, to emphasize that Novaković cooperated with Matica Srpska very intensively in the 1860s and in the beginning of the 1870s, at the time when the United Serb Youth, founded in 1866 and modeled after the Young Italy, was active. At that time, Novaković was in Belgrade and was editor of publication Fairy, having close cooperation with Antonije Hadžić, editor of Matica which was being published in Novi Sad. They were also taking care of distribution of other United Serb Youth’s publication. Novaković’s cooperation with Matica Srpska continued with lower intensity over the next several decades, as well as his correspondence with Antonije Hadžić who was the president of Matica Srpska from 1896 till 1911, and from 1892 also an honorary member of the Royal Serbian Academy