DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Научни скупови / Scientific Conferences
  • Председништво / Presidency
  • View Item
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Научни скупови / Scientific Conferences
  • Председништво / Presidency
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом

Stojan Novaković and concordat with the Vatican

Thumbnail
2018
11.rad.pdf (4.020Mb)
Authors
Павловић, Војислав
Contributors
Војводић, Михаило
Костић, Александар
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
– Стојан Новаковић се прво као министар просвете и црквених дела осамдесетих година деветнаестог века а потом као председник владе (1895–1896) бавио по ложајем католика и организацијом католичке цркве у Србији, која се налазила под јурисдик цијом Јосипа Јурја Штросмајера, ђаковачког бискупа и апостолског администратора Београд ске дијецезе. Штросмајер је у више наврата настојао да увери Новаковића и српску владу у неопходност закључења конкордата са Светом столицом којим би био регулисан и положај католичке цркве у Србији. Међутим, услови под којима је Штросмајер предлагао закључење конкордата оцењени су од Новаковића и српске владе као неприхватљиви и супротни срп ском законодавству. Пославши барнабиту Ћезара Тондија као мисионара у Србију, Штрос мајер је открио основни циљ свог залагања за конкордат, јер се Тондини у Србији отворено залагао за унију са римокатоличком црквом. Због оваквог става српска влада је захтевала да Тондини буде повучен из Србије а закључење конкорд...ата је одложено. Као председник владе Новаковић је настојао да закључи конкордат како би пружио доказ о верској толеранцији у Србији што је био и предуслов за националну акцију у Старој Србији, Македонији и Босни и Херцеговини, где су католици чинили значајан део локалног становништва.

Stojan Novaković was first the Minister of education and religious affairs in the 1880s and from 1895 to 1896 he was the President of government of Serbia. On both occasions, he had to deal with the issue of the position of the Catholics in Serbia since there was no catholic hierarchy in Serbia. Josip Juraj Strossmayer, bishop of Djakovo, in the nearby province of Austria-Hungary, was the titular bishop of Belgrade. Strossmayer tried on numerous occasions to convince Novaković and the Serbian government to conclude a convention with the Holly See in order to create the conditions for the establishment of the catholic hierarchy in Serbia. The conditions he considered as indispensable before such a convention could be concluded, were judged by Novaković and the Serbian government as excessive and contrary to the Serbian laws. Furthermore, Strossmayer’s real objective was revealed by his missionary in Serbia, Tondini, who openly spoke about the need of the union of t...he Serbian Orthodox Church with Rome. Thus, the Serbian government obtained the removal of Tondini from Serbia and the issue of the convention with the Holly See was adjourned. As President of the Serbian government (1895–1896) Novaković tried to conclude a convention with Rome in order to demonstrate the religious tolerance of Serbia. He deemed it indispensable precondition for the national action both in Old Serbia and Macedonia and Bosnia and Herzegovina, where an important part of the population were Catholics.

Keywords:
Стојан Новаковић / конкордат / Јосип Јурај Штросмајер / католици / Stojan Novaković / concordat / Joseph Georg Strossmayer / Catholics
Source:
Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења, 2018, 165-180
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
  • Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 172. Председништво ; књ. 11

Cobiss ID: 1548471274

ISBN: 978-86-7025-791-7

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12010
Collections
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
  • Председништво / Presidency
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
TY  - CONF
AU  - Павловић, Војислав
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/12010
AB  - – Стојан Новаковић се прво као министар просвете и црквених дела 
осамдесетих година деветнаестог века а потом као председник владе (1895–1896) бавио по ложајем католика и организацијом католичке цркве у Србији, која се налазила под јурисдик цијом Јосипа Јурја Штросмајера, ђаковачког бискупа и апостолског администратора Београд ске дијецезе. Штросмајер је у више наврата настојао да увери Новаковића и српску владу у 
неопходност закључења конкордата са Светом столицом којим би био регулисан и положај 
католичке цркве у Србији. Међутим, услови под којима је Штросмајер предлагао закључење 
конкордата оцењени су од Новаковића и српске владе као неприхватљиви и супротни срп ском законодавству. Пославши барнабиту Ћезара Тондија као мисионара у Србију, Штрос мајер је открио основни циљ свог залагања за конкордат, јер се Тондини у Србији отворено 
залагао за унију са римокатоличком црквом. Због оваквог става српска влада је захтевала да 
Тондини буде повучен из Србије а закључење конкордата је одложено. Као председник владе 
Новаковић је настојао да закључи конкордат како би пружио доказ о верској толеранцији у 
Србији што је био и предуслов за националну акцију у Старој Србији, Македонији и Босни и 
Херцеговини, где су католици чинили значајан део локалног становништва.
AB  - Stojan Novaković was first the Minister of education and religious affairs in the 1880s 
and from 1895 to 1896 he was the President of government of Serbia. On both occasions, 
he had to deal with the issue of the position of the Catholics in Serbia since there was no 
catholic hierarchy in Serbia. Josip Juraj Strossmayer, bishop of Djakovo, in the nearby 
province of Austria-Hungary, was the titular bishop of Belgrade. Strossmayer tried on 
numerous occasions to convince Novaković and the Serbian government to conclude a 
convention with the Holly See in order to create the conditions for the establishment of the 
catholic hierarchy in Serbia. The conditions he considered as indispensable before such a 
convention could be concluded, were judged by Novaković and the Serbian government 
as excessive and contrary to the Serbian laws. Furthermore, Strossmayer’s real objective 
was revealed by his missionary in Serbia, Tondini, who openly spoke about the need of 
the union of the Serbian Orthodox Church with Rome. Thus, the Serbian government 
obtained the removal of Tondini from Serbia and the issue of the convention with the 
Holly See was adjourned. As President of the Serbian government (1895–1896) Novaković 
tried to conclude a convention with Rome in order to demonstrate the religious tolerance 
of Serbia. He deemed it indispensable precondition for the national action both in Old 
Serbia and Macedonia and Bosnia and Herzegovina, where an important part of the 
population were Catholics.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
C3  - Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
T1  - Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом
T1  - Stojan Novaković and concordat with the Vatican
SP  - 165
EP  - 180
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010
ER  - 
@conference{
author = "Павловић, Војислав",
year = "2018",
abstract = "– Стојан Новаковић се прво као министар просвете и црквених дела 
осамдесетих година деветнаестог века а потом као председник владе (1895–1896) бавио по ложајем католика и организацијом католичке цркве у Србији, која се налазила под јурисдик цијом Јосипа Јурја Штросмајера, ђаковачког бискупа и апостолског администратора Београд ске дијецезе. Штросмајер је у више наврата настојао да увери Новаковића и српску владу у 
неопходност закључења конкордата са Светом столицом којим би био регулисан и положај 
католичке цркве у Србији. Међутим, услови под којима је Штросмајер предлагао закључење 
конкордата оцењени су од Новаковића и српске владе као неприхватљиви и супротни срп ском законодавству. Пославши барнабиту Ћезара Тондија као мисионара у Србију, Штрос мајер је открио основни циљ свог залагања за конкордат, јер се Тондини у Србији отворено 
залагао за унију са римокатоличком црквом. Због оваквог става српска влада је захтевала да 
Тондини буде повучен из Србије а закључење конкордата је одложено. Као председник владе 
Новаковић је настојао да закључи конкордат како би пружио доказ о верској толеранцији у 
Србији што је био и предуслов за националну акцију у Старој Србији, Македонији и Босни и 
Херцеговини, где су католици чинили значајан део локалног становништва., Stojan Novaković was first the Minister of education and religious affairs in the 1880s 
and from 1895 to 1896 he was the President of government of Serbia. On both occasions, 
he had to deal with the issue of the position of the Catholics in Serbia since there was no 
catholic hierarchy in Serbia. Josip Juraj Strossmayer, bishop of Djakovo, in the nearby 
province of Austria-Hungary, was the titular bishop of Belgrade. Strossmayer tried on 
numerous occasions to convince Novaković and the Serbian government to conclude a 
convention with the Holly See in order to create the conditions for the establishment of the 
catholic hierarchy in Serbia. The conditions he considered as indispensable before such a 
convention could be concluded, were judged by Novaković and the Serbian government 
as excessive and contrary to the Serbian laws. Furthermore, Strossmayer’s real objective 
was revealed by his missionary in Serbia, Tondini, who openly spoke about the need of 
the union of the Serbian Orthodox Church with Rome. Thus, the Serbian government 
obtained the removal of Tondini from Serbia and the issue of the convention with the 
Holly See was adjourned. As President of the Serbian government (1895–1896) Novaković 
tried to conclude a convention with Rome in order to demonstrate the religious tolerance 
of Serbia. He deemed it indispensable precondition for the national action both in Old 
Serbia and Macedonia and Bosnia and Herzegovina, where an important part of the 
population were Catholics.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења",
title = "Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом, Stojan Novaković and concordat with the Vatican",
pages = "165-180",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010"
}
Павловић, В.. (2018). Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења
Београд : Српска академија наука и уметности., 165-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010
Павловић В. Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом. in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења. 2018;:165-180.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010 .
Павловић, Војислав, "Стојан Новаковић и конкордат са Ватиканом" in Стојан Новаковић : поводом сто седамдесет пет година од рођења (2018):165-180,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_12010 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB