Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies
Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије
Аутори
Maglov, MarijaОстала ауторства
Radovanović, BojanaBralović, Miloš
Radivojević, Maja
Lajić Mihajlović, Danka
Medić, Ivana
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art.
Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин
бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима
(еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан
у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања
рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на
актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и
институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери
допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део
студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких
разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким
импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу
уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања
ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција,
а који се не могу обухватити кад...а су питања усмерена искључиво на „читања“
појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту
који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета
(Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући
да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том
смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на
питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих
целина.
Кључне речи:
radio art / musicology / methodology / actor-network theory / ANT / радиофонска уметност / музикологија / методологија / теорија актерa-мрежe / радиофонијаИзвор:
Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity, 2021, 111-124Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology SASA
Финансирање / пројекти:
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CHAP AU - Maglov, Marija PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11998 AB - The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art. AB - Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима (еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција, а који се не могу обухватити када су питања усмерена искључиво на „читања“ појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета (Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих целина. PB - Belgrade : Institute of Musicology SASA T2 - Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity T1 - Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies T1 - Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије SP - 111 EP - 124 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 ER -
@inbook{ author = "Maglov, Marija", year = "2021", abstract = "The topic of this paper is the challenges and possible methodologies for a musicologist dealing with radio art. As an experimental audio form at the intersection of music, sound art, poetry and drama, radio art was only occasionally the subject of musicology studies. When it was, the focus was predominantly given to particular works, in tradition with a long-standing musicological occupation with musical work. With respect to this kind of approach, I would like to suggest a slight focus-shift from the work being at the centre of attention to the work as being just one factor in a network comprised of different actors. Thus, after examining the specificities of defining radio art, I comment on the beneficial and challenging aspects of the chosen theoretical approach and methodology applied to radio art., Прво истраживачко питање у овом тексту јесте како се на музиколошки начин бавити радио артом, а да истраживачки фокус не буде на појединачним делима (еквивалентима музичком делу). Без намере да овакав приступ (доминантан у музиколошкој литератури аутора из Србије у коју сам до тренутка писања рада имала увид) оспоравам, сматрам да би се ширењем поља интересовања на актере процеса креирања радиофонских дела, те на материјалне, технолошке и институционалне услове у којима се то креирање дешава(ло), у значајној мери допринело да историјски увид у финесе ове праксе буде потпунији. Први део студије посвећен је проблему дефинисања радио арта, појашњењу терминолошких разлика између синонима за ову уметничку праксу, те методолошким импликацијама дефиниција и термина. Истицањем назива медија у називу уметничке праксе, намера ми је да скренем пажњу на оне аспекте практиковања ове уметности који указују на умреженост актера, технологија и институција, а који се не могу обухватити када су питања усмерена искључиво на „читања“ појединачних дела. Да бих размотрила могућу методологију за приступ радио арту који сам изложила, позивам се на утицајни есеј музиколога Бенџамина Пикета (Benjamin Piekut), који уводи теорију актера-мреже у историју музике, сматрајући да је ова методологија корисна и за разматрање других акустичких форми. У том смислу, есеј је посвећен разматрању начина на која се могу добити одговори на питања о радио арту ван интерпретације појединачних звучно организованих целина.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA", journal = "Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity", booktitle = "Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies, Радиофонска уметност у музикологији: изазови и могуће методологије", pages = "111-124", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998" }
Maglov, M.. (2021). Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity Belgrade : Institute of Musicology SASA., 111-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998
Maglov M. Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies. in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity. 2021;:111-124. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 .
Maglov, Marija, "Radio Art in Musicology: Challenges and Possible Methodologies" in Shaping the Present through the Future: Musicology, Ethnomusicology and Contemporaneity (2021):111-124, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11998 .