Сточно звоно на ареалу југоисточне Србије

Abstract

У говорима призренско-тимочке дијалекатске области, на ареалу југоисточне Србије, представљене су лексичке јединице са значењем „метална направа с клатном која виси на врату животиње“. Грађа добијена по Уџишнику за ирикупљање сшонарске лексике јутоисшоине Србије и допуњена лексичким јединицама из релевантних речника с истог говорног подручја, сагледана је у ширем контексту – у оквиру целине српске језичке територије, на основу материјала за Опшшесловенски линтвисшички ашлас, и као део општекарпатског језичког комплекса, репрезентованог кроз лингвистичке карте „"(орот“ и „звонок на шее пасушцегоса скота“. Анализом је обухваћено преко четрдесет именичких лексема, укључујући и различите фонетске и творбене варијанте. Основни циљ рада био је лексичко-семантичко расветљавање датих лексичких јединица уз освртање на њихову семантичку мотивисаност и порекло. Лингвистичком картом прецизирана је територијална распрострањеност различитих лексичких реализација на ареалу југоисточне Србије.

In the speech of the Prizren-Timok dialect area, in the areal of South-East Serbia, lexical units are found with the meaning “a metal object with a pendulum that is hung around the neck of an animal”. The material obtained from the Questionnaire for the compilation of animal husbandry lexemes in the lexicon of South-East Serbia and was expanded with the lexical units from the relevant dictionaries from the same area, viewed in a broader context - as part of the entirety of the Serbian linguistic territory, and based on the material for the Opsteslovenski lingvisticki atlas, and as part of the Carpathian linguistic complex, represented through the linguistic items “*klopot”. The analysis included over forty nominal lexemes, including various phonetic and derivational variants. The basic aim of the paper was the lexical-semantic clarification of the given lexical units with a view of their semantic motivation and origin. The linguistic map was used for more precise delineations of the territorial dispersion of various lexical realizations in the areal of South-East Serbia.

A precise analysis has determined that all the lexical units belong to the South-East Serbian speech, and that they make up an essential part of the folk cattle herder terminology, providing definitive proof of the significance of the cow bell in the life of the traditional village community. These lexemes mostly have a Slavic base. In most of the noted items we find the particular Slavic base Derived words are also of Slavic origin: tipdiiopay / tipatiopoy, tipdiopak, tpdtiopue.

In many of the names we can also distinguish an onomatopoeic base. Motivated by the onomatopoeic yun, which is used to mimic the sound of a bell, the term yunidp emerged. The further onomatopoeic elements of kzet(eim) and yex(ei) also provide a base for naming.