Творбено-семантичке и лингвокултурне карактеристике жаргонске лексике југоисточне Србије

Abstract

Жаргонска лексика, која чини активни фонд претежно омладинског вокабулара, актуелна је и на дијалекатском ареалу, где је подвргнута двострукој раслојености – и територијалној и социјалној. Регионални жаргон се у савременој лингвистици дефинише као жаргонизована, експресивно обојена лексика и фразеологија у говору становника одређеног места или области (Л. А. Григорович: 2015). На Филозофском факултету у Нишу 2018. године објављен је Речник жаргонизама jужне пруге Ј. Марковић и Т. Трајковић, ,,замишљен као инвенатар лексема у жаргонској употреби у југоисточној Србији”. Ауторке у предговору наводе да је овај облик употребе језика бележен код свих генерација, те да је ,,диференцијација између жаргонске и дијалекатске лексике понекад веома тешка и нерешива, што се може приписати и генерацијским разликама” (Марковић, Трајковић 2018: 4). Полазећи од грађе у поменутом речнику, намеравали смо утврдити оне црте жаргона на дијалекатском ареалу које га ситуирају у општи корпус жаргонизама, али и екстраховати језичке и изванјезичке елементе који обликују његов специфичан лингвокултурни карактер. Наш примарни истраживачки задатак оријентисан је на творбене и семантичке механизме који учествују у креирању дијалекатске жаргонске лексике, с посебном пажњом на семантичко-прагматичке детерминанте моделирања експресивности.

Jargon is a dynamic subsystem of every contemporary language which is realized in conversational discourse, has a predominantly colloquial use, its own structural organization, characteristic models of formation, and unpredictable rules of development. The lexicon of a jargon, which makes up the active fund of vocabulary predominantly used by younger generations, is a current topic in the dialectical areal as well, where it is subjected to a dual distribution – both territorial and social. Regional jargons in contemporary linguistics are defined as jargonized, expressively colored lexis and phraseology in the speech of a particular place or area (L. А. Grigorovič: 2015). In addition to several dictionaries of jargon (mostly that of Belgrade) as a variety of the standard Serbian language which provides a significant contribution to the local lexicography, at the Faculty of Philosophy in Nis in 2018 the Rečnik žargonizama Južne pruge compiled by Ј. Marković and Т. Trajković was published, “conceived of as an inventory of lexemes in jargon use in South-East Serbia”. The authors in their preface cite that this type of language use is found among all generations of speakers, and thus that “the distinction between a jargon and dialectical lexis is sometimes difficult to make and resolve, which can be ascribed to generational differences” (Marković, Trajković 2018: 4). Starting from the material contained in the aforementioned dictionary, we attempted to determine those features of the jargon in the dialectical areal which places it within the general corpus of jargonisms, but also to extract those linguistic and extralinguistic elements which shape its particular linguacultural character. Our primary research task is focused on derivational and semantic mechanisms which take part in the creation of the lexicon of a jargon, with special attention being paid to the semantic-pragmatic determinants of modelling expressiveness. The current state in the Serbian youth jargon also affects both the younger generations on the margins, which in a broad conceptual and linguistic scope follow and adopt modern jargon tendencies, with certain corrections on the phonetic, morphological, derivational-semantic and lexical-semantic plane, which gives the regional jargon a local feel and develops into a recognizable feature of substandard and conversational style of a specific environment.