О пространственных фрагментизаторах в функции временной локализации

Abstract

В работе рассматривается лексико-синтаксический аспект семантической категории темпоральности в русском и сербском языках сквозь призму подсистемы пространственных фрагментизаторов (ПФ). Освещаются особенности функционирования, структура и инвентарь подсистемы ПФ в функции выражения времени, а также ориентационноонкретизирующая роль в ситуациях временной интралокализации. В сопоставлении структур семантических оппозиций пространственной и временной сферы выявляется зависимость структуры подсистемы ПФ от языковой репрезентации и концептуализации времени. Положения иллюстрируются двуязычными примерами, демонстрирующими внутриязыковой и межъязыковой изоморфизм категорий, а также изофункциональность пространственных и временных подсистем на внутрикатегориальном и межкатегориальном уровне.

The paper discusses the subsystem of spatial fragmentisers (PF) as temporal localisation markers in Russian and Serbian. PF have been defined by previous research as inseparable intangible parts of spatial units and considered in concretepatial frameworks based on the theory of semantic localisations; according to this theory, PF perform the function of a concretising orienteer in the situation of intralocalisation. In this paper, we analyse their temporal function and refer to them as temporal fragmentisers. The structure of PF, essentially spatial and formed of equipollent and privative semantic oppositions, and the inventory of PF units are modified in terms of temporality, in accordance with the conceptualisation and linguistic representation of the category of time. According to their function, PF are conditionally classified into three groups: the first one – equally represented in the categories of space and time (до начала / пре почетка, до конца / до краја); the second – typically temporal with a clear spatial etymology (по окончанию / по завршетку) and the third – specifically temporal, but structurally similar to PF in characterisation (за время / за време, в течение / у току). From the aspect of the structure of semantic oppositions, PF appear within the lexicon of the functional-semantic field of temporality mainly within the anthropocentric range ‘centre – periphery’ (начало, середина, конец / почетак, средина, крај). The meanings of the oppositions ‘up – down’, ‘in front of – behind’ and ‘far – near’ are realised in conceptual metaphors of time by units of isofunctional spatial subsystems (adverbial, adjectival, etc.). The PF subsystem, which is partially reduced in this sense (compared to the spatial one) due to the conceptualisation of time, on the other hand, becomes enriched with the instruments expressing the sense of durability. In addition, there is wide field of overlap with other isofunctional grammatical-syntactic categories, e.g., prepositions and conjunctions (в течение / у току, током; во время / у време; до тех пор пока; с тех пор как; в то время как etc.). Bilingual examples illustrate the isomorphism of the categories of time and space in both languages and reveal a well-developed PF subsystem, whose intricate intrasystemic and intersystemic links become distinctly noticeable through interlingual comparison.

У раду се разматра језички подсистем просторних фрагментизатора (ПФ) у функцији временске локализације у руском и српском језику. ПФ су претходним истраживањима дефинисани као неодвојиви неопредмећени делови просторних целина и разматрани у конкретно-просторним оквирима са ослонцем на теорију семантичких локализација, према којој врше функцију конкретизирујућег оријентира у ситуацији интралокализације. У овом раду се ПФ анализирају у функцији исказивања темпоралних значења као временски фрагментизатори. Њихова структура, примарно просторна, сачињена од еквиполентних и привативних семантичких опозиција, као и инвентар јединица донекле су модификовани на пољу темпоралности у складу са концептуализацијом и језичком репрезентацијом времена. ПФ у функцији временске локализације условно су сврстани у три групе: подједнако заступљени у категоријама простора и времена (до начала / пре почетка, до конца / до краја), типично временски са јасном просторном етимологијом (по окончанию / по завршетку) и специфично временски, али структурно слични ПФ по карактеризацији (за время / за време, в течение / у току). Са аспекта структуре семантичких опозиција, ПФ се у оквиру лексикона функционално-семантичког поља темпоралности јављају претежно у оквирима антропоцентричног дијапазона ‘центар – периферија’ (начало, середина, конец / почетак, средина, крај). Значења опозиција ‘горе – доле’, ‘испред – иза’ и ‘далеко – близу’ реализују се код временских појмовних метафора помоћу јединица других, изофункционалних просторних подсистема (адвербијалних, адјективних и др.). Подсистем ПФ, који је у том смислу делимично редукован у односу на просторни због саме концептуализације времена, са друге стране постаје обогаћен средствима за исказивање временског својства дуративности. Поред тога, широко се преклапа са другим изофункционалним граматичко-синтаксичким категоријама, као што су нпр. категорије предлога и везника (в течение / у току, током; во время / у време; до тех пор пока; с тех пор как; в то время как и др.). Двојезични примери илуструју изоморфизам категорија времена и простора у оба језика и откривају развијеност подсистема ПФ, чије разгранате унутарсистемске и међусистемске везе долазе до посебног изражаја у међујезичком поређењу.