Порекло речи мазија ʼчеликʼ
Происхождение слова мазија ‘сталь’
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста
Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене
раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино
обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са
σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а
1347. и у једној грчкој повељи цара Душана.
The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking
red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the
Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian
and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other
two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the
first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common
origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is
hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but
also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being
limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia.
The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because
this term has been attested only since 1824 and with no know...n etymology, The true
origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century
AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία
σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the
Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the
same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to
the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with
complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is
Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay
used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved
by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism
mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian
territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question.
Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного
ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в
восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток
для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с
заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду
расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм
присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной
Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник
слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ
σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, ...отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в
его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте,
изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что
две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям
в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок),
но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада
— отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и
мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они
сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на
запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.
Keywords:
српски језик; металуршки термини; грецизми / Serbian Language; Metallurgical Terms; Graecisms / сербский язык; металлургические термины; грецизмыSource:
Јужнословенски филолог, 2021, 77, 1, 9-27Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Лома, Александар Б. PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11958 AB - Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а 1347. и у једној грчкој повељи цара Душана. AB - The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia. The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question. AB - Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте, изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок), но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада — отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Порекло речи мазија ʼчеликʼ T1 - Происхождение слова мазија ‘сталь’ T1 - The Origin of the Word Mazija [Steel] SP - 9 EP - 27 VL - 77 IS - 1 DO - 10.2298/JFI2101009L UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 ER -
@article{ author = "Лома, Александар Б.", year = "2021", abstract = "Разматра се порекло с.-х. речи мазија ‘челик, тврдо гвожђе; врста Божјег суда’ и на основу увида у збир расположивих потврда одбацују њене раније етимологије од тур. mazı ‘храстова шишарка’ и фр. mazer ‘фино обрађивати гвожђе’ у корист извођења од гр. μαζίον, pl. μαζία у споју са σιδήρου: ‘одређена маса (гвожђа) за ковање’, посведоченом од V в. н. е., а 1347. и у једној грчкој повељи цара Душана., The word mazija ‘steel; forging ingot; a kind of ordeal which required plucking red-hot iron from a cauldron of boiling water’ is common in the western part of the Shtokavian dialect continuum. Its area includes the Zeta-Raška, the Eastern Herzegovinian and the Younger Ikavian dialect, the fi rst of the Old Shtokavian and the other two of the Neo-Shtokavian type. There are no attestations of this word earlier than the first half of the 18th century. So far, it has been mainly believed to share a common origin with the homonymous mazija ‘oak gall’ from Turkish mazı id. This stance is hardly acceptable in view of the fact that not only the meanings of the two words but also their geographical distributions strongly diverge, mazija in the oak gall sense being limited to the Kosovo-Resava and Timok-Prizren dialect areas of southern Serbia. The comparison with French mazée ‘refi ned iron’, is even more doubtful, because this term has been attested only since 1824 and with no known etymology, The true origin of màzija < mazȉja (gvožđa) should be sought in the late Greek (5th century AD) μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘iron mass shaped by a blacksmith’; the plural form μαζία σιδήρου occurs in a Greek charter issued in 1347 by the Serbian tsar Dušan to the Great Lavra on Mt Athos. Curiously enough, in two Serbian founding charters of the same epoch there is a parallel passage where among other yearly incomes granted to the monastery iron ingots are mentioned, designated here by the gen. pl. nadь(ь), with complements gvozd(i)ja ‘of iron’ and měr’nyhь ‘of a standard weight’. The term is Slavic nada or nado, derivative from *naděti ‘add onto’, properly ‘iron or steel overlay used as a cover plate in re-tempering a blade’, hence ‘steel’. It has been preserved by a number of Serbian vernaculars, in some of them coexisting with the Graecism mazija. How and when the latter made its way to the western part of the Old Serbian territory, leaving no traces in its eastern parts, remains an open question., Слово мазија распространено в западной части штокавского диалектного ареала: из староштокавских говоров в зетско-рашском, а из новоштокавских в восточногерцеговинском и младоикавском в значениях ‘сталь; железный слиток для ковки; вид Божьего суда, при котором испытуемый должен был достать раскаленное железо из котла с кипятком’. Оно засвидетельствовано только с первой половины XVIII в. и до сих пор большинством ученых отождествлялось с заимствованием из турецкого мазија ‘чернильный орешек’ < тур. mazı. Ввиду расходящихся значений и не совпадающих ареалов двух гомонимов (тюркизм присущ только косовско-ресавским и призренско-тимокским говорам южной Сербии), эта этимология вряд ли приемлема. То же самое можно сказать о сопоставлении с франц. mazée ‘очищенное железо’, поздно (только с 1824 г.) засвидетельствованным словом неизвестного происхождения. Настоящий источник слова мàзија < мазȕја (гвожђа) следует искать в греч. сочетании μαζί(ο)ν τοῦ σιδήρου ‘железный слиток для ковки’, отмеченном в V в. хр.э., или, более точно, в его множественном числе μαζία σιδήρου, упоминаемом в грекоязычной грамоте, изданной в 1347 г. сербским царем Душаном Великой Лавре. Любопытно, что две сербские грамоты того же времени также предписывают дань монастырям в виде ежегодной сдачи определенного количества железных слитков (чушок), но в них для обозначения слитка употреблено славянское слово надо или нада — отмечен только род. пад. мн. ч. надьь — с дополнениями гвоздиıа ‘железа’ и мѣр’ныхь ‘определенного веса’. Рефлексы прасл. *nado, *nada ‘накладная железная, стальная полоса при закаливании’ (напр. мотыги, от *na-děti) сохранились до сих пор в сербской народной речи, причем есть говоры, в которых они сосуществуют с мазија. Когда и каким способом этот явный грецизм попал на запад древнесербской территории, не оставив следа в ее восточной части, остается открытым вопросом.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Порекло речи мазија ʼчеликʼ, Происхождение слова мазија ‘сталь’, The Origin of the Word Mazija [Steel]", pages = "9-27", volume = "77", number = "1", doi = "10.2298/JFI2101009L", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958" }
Лома, А. Б.. (2021). Порекло речи мазија ʼчеликʼ. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 9-27. https://doi.org/10.2298/JFI2101009L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958
Лома АБ. Порекло речи мазија ʼчеликʼ. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):9-27. doi:10.2298/JFI2101009L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 .
Лома, Александар Б., "Порекло речи мазија ʼчеликʼ" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):9-27, https://doi.org/10.2298/JFI2101009L ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11958 .