Пејоративи у номинацији човека у српском језику
Пейоративные названия лиц в сербском языке
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног
значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек.
Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна,
презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај
начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке
групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о
колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској
друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке
карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду
се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме
продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек,
како би се истакло да погрдно значење подједнако у...обичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације.
The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting
and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units
with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from
denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive
and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning.
Pejorative terms for people have been analysed from different points of view,
such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal
was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social
groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective
negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and
prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of
speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religi...ous beliefs , age,
sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings,
mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative
and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community
within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research
is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven
thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in
some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in
the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a
product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical
meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential
and conceptual methods of analysis with the descriptive method.
Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В
их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную
роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная,
презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые
обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской
культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные
взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – ...в большинстве случаев
продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной
оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях,
стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом
коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере
ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют
этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы
формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что
оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.
Keywords:
пејоратив; лексема; погрдно значење; негативна оцена; лексичко-семантичка група; конотација; експресивност; творбена анализа; суфикс / Pejorative Term; Offensive Meaning; Negative Assessment; Connotation; Lexical-Semantic Group; Expressivity; Suffixation / пейоратив; оскорбительное значение; отрицательная оценка; конотация; экспрессивност; лексико-семантическая группа; словообра- зовательный анализ; суффиксSource:
Јужнословенски филолог, 2021, 77, 1, 127-161Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Јовановић, Јована Б. PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11953 AB - Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек. Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна, презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек, како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације. AB - The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning. Pejorative terms for people have been analysed from different points of view, such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age, sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings, mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential and conceptual methods of analysis with the descriptive method. AB - Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная, презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях, стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Јужнословенски филолог T1 - Пејоративи у номинацији човека у српском језику T1 - Пейоративные названия лиц в сербском языке T1 - Pejorative Terms for People in the Serbian Language SP - 127 EP - 161 VL - 77 IS - 1 DO - 10.2298/JFI2101127J UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 ER -
@article{ author = "Јовановић, Јована Б.", year = "2021", abstract = "Предмет истраживања у овом раду представљају лексеме пејоративног значења којима се у савременом српском језику именује и квалификује човек. Ове експресивне номинационе јединице, чија конотација може бити погрдна, презрива, подругљива или иронична, анализиране су са лексичко-семантичког и дериватолошког становишта, са циљем да се утврде параметри на основу којих се појединци и друштвене групе оцењују негативно, те да се на тај начин дође до релевантне класификације пејоратива на лексичко-семантичке групе. Семантичка анализа прожета је лингвокултуролошким запажањима о колективним уверењима, стереотипима и еталонима који постоје у српској друштвено-језичкој заједници, а на основу којих је могуће указати на неке карактеристике језичке слике света говорника српског језика. Такође, у раду се указује на различита језичка средства – творбене и лексичке механизме продуктивне у формирању пејоративних јединица којима се именује човек, како би се истакло да погрдно значење подједнако уобичајено може бити производ семантичке колико и афиксалне деривације., The objective of this research is the pejorative connotation of lexemes denoting and qualifying people in the contemporary Serbian language. These nominal units with negative expressive tonality have a specific semantic structure where, apart from denotative components, connotative semantic components – evaluative, expressive and emotional semes – play a significant function in the forming of their lexical meaning. Pejorative terms for people have been analysed from different points of view, such as lexical-semantic, derivative and linguo-cultural at some points. The main goal was to establish parameters having a negative impact on certain individuals or social groups within the Serbian cultural and linguistic background – to reveal the collective negative assessment based on different associations, stereotypes, beliefs and prejudice incorporated in the Serbian linguistic and social community. The choice of speaker’s nomination units used to point to one’s ethnical or religious beliefs , age, sexual orientation, social or financial status, physical or intellectual shortcomings, mental handicap, personal characteristics, etc. is the index of the person’s negative and contemptuous emotional attitude to the members of the linguistic community within the aforementioned marks. Therefore, the classification of lexemes in this research is primarily based on the semantic criterion, where we have defined seven thematic categories of pejorative terms. On the other hand, we were also interested in some structural (derivative) characteristics of derogatory nouns referring to people in the Serbian language. It has been established that the pejorative meaning might be a product of semantic and affixal derivation. The traditional approach to studying lexical meaning in this research is related to the cognitive approach, combining componential and conceptual methods of analysis with the descriptive method., Предметом исследования в статье являются лексемы с оскорбительным значением, которыми в современном сербском языке может именоваться человек. В их семантической структуре наряду с компонентами денотации, значительную роль в формировании лексического значения играют и коннотативные семантические компоненты: оценочные, экспрессивные и эмоциональные семы. Отрицательная коннотация в этих единицах номинации может быть пейоративная, презрительная, оскорбительная и ироничная. Имена существительные, которые обозначают человека проанализированы с лексико-семантического, лингвокультурологического, словообразовательного аспектов. Цель исследования: утвердить параметры, на основе которых человек или социальная группа в сербской культурно-языковой среде оцениваются отрицательно, а также коллективные взгляды, предрассудки и генерализации мотивирующие презрительное эмоциональное отношение именующего. Известно, что оскорбительное название, которое человек употребляет, называя другого человека – в большинстве случаев продукт не его индивидуальной, а уже сформированной, лексикализованной оценки вложеной в семантическую структуру пейоративной лексической единицы. Коллективная отрицательная оценка основана на различных ассоциациях, стереотипах и эталонах, которые существуют в сербском социально-языковом коллективе. Языковая картина мира, которую представляют пейоративы в сфере ЧЕЛОВЕК показывает отрицательные коллективные взгляды на многие виды различий отдельных членов общества. Данные единицы номинации эксплицируют этническую и религиозную принадлежность, возраст, сексуальную ориентацию и наклонности, социальные и материальные статусы, физические и интеллектуальные недостатки, нарушения и отставания в развитии и т. п. В работе, также, указывается на различные словообразовательные и лексические способы формирования пейоративных единиц номинации человека. Утверждается, что оскорбительное значение может быть продуктом семантического и аффиксалього способов словообразования.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Пејоративи у номинацији човека у српском језику, Пейоративные названия лиц в сербском языке, Pejorative Terms for People in the Serbian Language", pages = "127-161", volume = "77", number = "1", doi = "10.2298/JFI2101127J", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953" }
Јовановић, Ј. Б.. (2021). Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 77(1), 127-161. https://doi.org/10.2298/JFI2101127J https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953
Јовановић ЈБ. Пејоративи у номинацији човека у српском језику. in Јужнословенски филолог. 2021;77(1):127-161. doi:10.2298/JFI2101127J https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .
Јовановић, Јована Б., "Пејоративи у номинацији човека у српском језику" in Јужнословенски филолог, 77, no. 1 (2021):127-161, https://doi.org/10.2298/JFI2101127J ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11953 .