Ономастичка истраживања у Црној Гори
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Прва ономастичка истраживања која се односе на Црну Гору не
припадају ономастичарима лингвистима. Њих су започели људи других
професија, прије свега етнолози и историчари. Наиме, у релативно богатој етнографској и етнолошкој литератури која се односи на Црну Гору,
премда недовољно систематизовано, управо због тога што се ради о
неексклузивном односу према ономастици као научној дисциплини,
скупљена је богата грађа која се односи на топонимију, хидронимију
и оронимију, а дјелимично и на антропонимију. Етнографска литература
до сада је обухватила највећи дио данашње Црне Горе, посебно подручја
тзв. Старе Црне Горе (поменимо радове Ј. Ердељановића, Ј. Цвијића,
А. Јовићевића и др.) и црногорских племена (радови ]. Ердељановића,
А. Јовићевића, Ст. Дучића, Р. Вешовића, Светозара Томића, Петра
Шобајића и др.). Етнографска литература мање обухвата приморски
појас Црне Горе и подручја у унутрашњости са млађом новоштокавском
акцентуацијом (изузимајући Пиву и Бањане, о којима је Св. ...Томић
написао етнографске монографије). Без потребе за библиографским низањем, треба поменути и богату архивску и историјску грађу о Црној Гори,
у којој постоји веома много података за обимна и садржајна ономастичка
истраживања. Много је података и у катастарским канцеларијама и
геодетским службама, али, на жалост, најчешће не у форми која би била
од неке веће користи за прецизнија ономастичка истраживања.
Кључне речи:
Ономастика; Црна Гора; лингвистика / Onomastics; Montenegro; linguisticsИзвор:
Прва југословенска ономастичка конференција, 1976, 169-172Издавач:
- Титоград : Црногорска академија наука и умјетности
TY - CONF AU - Ћупић, Драго PY - 1976 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11874 AB - Прва ономастичка истраживања која се односе на Црну Гору не припадају ономастичарима лингвистима. Њих су започели људи других професија, прије свега етнолози и историчари. Наиме, у релативно богатој етнографској и етнолошкој литератури која се односи на Црну Гору, премда недовољно систематизовано, управо због тога што се ради о неексклузивном односу према ономастици као научној дисциплини, скупљена је богата грађа која се односи на топонимију, хидронимију и оронимију, а дјелимично и на антропонимију. Етнографска литература до сада је обухватила највећи дио данашње Црне Горе, посебно подручја тзв. Старе Црне Горе (поменимо радове Ј. Ердељановића, Ј. Цвијића, А. Јовићевића и др.) и црногорских племена (радови ]. Ердељановића, А. Јовићевића, Ст. Дучића, Р. Вешовића, Светозара Томића, Петра Шобајића и др.). Етнографска литература мање обухвата приморски појас Црне Горе и подручја у унутрашњости са млађом новоштокавском акцентуацијом (изузимајући Пиву и Бањане, о којима је Св. Томић написао етнографске монографије). Без потребе за библиографским низањем, треба поменути и богату архивску и историјску грађу о Црној Гори, у којој постоји веома много података за обимна и садржајна ономастичка истраживања. Много је података и у катастарским канцеларијама и геодетским службама, али, на жалост, најчешће не у форми која би била од неке веће користи за прецизнија ономастичка истраживања. PB - Титоград : Црногорска академија наука и умјетности C3 - Прва југословенска ономастичка конференција T1 - Ономастичка истраживања у Црној Гори SP - 169 EP - 172 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11874 ER -
@conference{ author = "Ћупић, Драго", year = "1976", abstract = "Прва ономастичка истраживања која се односе на Црну Гору не припадају ономастичарима лингвистима. Њих су започели људи других професија, прије свега етнолози и историчари. Наиме, у релативно богатој етнографској и етнолошкој литератури која се односи на Црну Гору, премда недовољно систематизовано, управо због тога што се ради о неексклузивном односу према ономастици као научној дисциплини, скупљена је богата грађа која се односи на топонимију, хидронимију и оронимију, а дјелимично и на антропонимију. Етнографска литература до сада је обухватила највећи дио данашње Црне Горе, посебно подручја тзв. Старе Црне Горе (поменимо радове Ј. Ердељановића, Ј. Цвијића, А. Јовићевића и др.) и црногорских племена (радови ]. Ердељановића, А. Јовићевића, Ст. Дучића, Р. Вешовића, Светозара Томића, Петра Шобајића и др.). Етнографска литература мање обухвата приморски појас Црне Горе и подручја у унутрашњости са млађом новоштокавском акцентуацијом (изузимајући Пиву и Бањане, о којима је Св. Томић написао етнографске монографије). Без потребе за библиографским низањем, треба поменути и богату архивску и историјску грађу о Црној Гори, у којој постоји веома много података за обимна и садржајна ономастичка истраживања. Много је података и у катастарским канцеларијама и геодетским службама, али, на жалост, најчешће не у форми која би била од неке веће користи за прецизнија ономастичка истраживања.", publisher = "Титоград : Црногорска академија наука и умјетности", journal = "Прва југословенска ономастичка конференција", title = "Ономастичка истраживања у Црној Гори", pages = "169-172", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11874" }
Ћупић, Д.. (1976). Ономастичка истраживања у Црној Гори. in Прва југословенска ономастичка конференција Титоград : Црногорска академија наука и умјетности., 169-172. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11874
Ћупић Д. Ономастичка истраживања у Црној Гори. in Прва југословенска ономастичка конференција. 1976;:169-172. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11874 .
Ћупић, Драго, "Ономастичка истраживања у Црној Гори" in Прва југословенска ономастичка конференција (1976):169-172, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11874 .