Ономастичка истраживања у Црној Гори

Abstract

Прва ономастичка истраживања која се односе на Црну Гору не припадају ономастичарима лингвистима. Њих су започели људи других професија, прије свега етнолози и историчари. Наиме, у релативно богатој етнографској и етнолошкој литератури која се односи на Црну Гору, премда недовољно систематизовано, управо због тога што се ради о неексклузивном односу према ономастици као научној дисциплини, скупљена је богата грађа која се односи на топонимију, хидронимију и оронимију, а дјелимично и на антропонимију. Етнографска литература до сада је обухватила највећи дио данашње Црне Горе, посебно подручја тзв. Старе Црне Горе (поменимо радове Ј. Ердељановића, Ј. Цвијића, А. Јовићевића и др.) и црногорских племена (радови ]. Ердељановића, А. Јовићевића, Ст. Дучића, Р. Вешовића, Светозара Томића, Петра Шобајића и др.). Етнографска литература мање обухвата приморски појас Црне Горе и подручја у унутрашњости са млађом новоштокавском акцентуацијом (изузимајући Пиву и Бањане, о којима је Св. Томић написао етнографске монографије). Без потребе за библиографским низањем, треба поменути и богату архивску и историјску грађу о Црној Гори, у којој постоји веома много података за обимна и садржајна ономастичка истраживања. Много је података и у катастарским канцеларијама и геодетским службама, али, на жалост, најчешће не у форми која би била од неке веће користи за прецизнија ономастичка истраживања.