Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације
Arten der lexikalischen regulierung der Kausalität im rahmen des komplexen satzes
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken.
Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу..., у фокусу је овога истраживања.
Keywords:
српски језик / Serbian language / syntax / causality / lexical semantics / complex sentence / hypotaxis / parataxis / juxtaposition / синтакса / каузалност / лексичка семантика / сложена реченица / хипотакса / паратакса / јукстапозицијаSource:
Јужнословенски филолог, 2014, 70, 91-105Publisher:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Алановић, Миливој Б. PY - 2014 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1181 AB - Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken. AB - Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Јужнословенски филолог T1 - Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације SP - 91 EP - 105 VL - 70 DO - 10.2298/JFI1470091A UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 ER -
@article{ author = "Алановић, Миливој Б.", year = "2014", abstract = "Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken., Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Јужнословенски филолог", title = "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације", pages = "91-105", volume = "70", doi = "10.2298/JFI1470091A", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181" }
Алановић, М. Б.. (2014). Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог Београд : Институт за српски језик САНУ., 70, 91-105. https://doi.org/10.2298/JFI1470091A https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181
Алановић МБ. Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације. in Јужнословенски филолог. 2014;70:91-105. doi:10.2298/JFI1470091A https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 .
Алановић, Миливој Б., "Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације" in Јужнословенски филолог, 70 (2014):91-105, https://doi.org/10.2298/JFI1470091A ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1181 .