DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
  • 1 - Posebna izdanja BI SANU
  • View Item
  •   DAIS
  • Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
  • 1 - Posebna izdanja BI SANU
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи : 1876-1878.

Serbian people in Old Serbia in the Great Eastern Crisis : 1876-1878

Thumbnail
1998
bitstream_46532.pdf (16.25Mb)
Authors
Стојанчевић, Владимир
Contributors
Гарић, Братимир
Book (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Догађаји везани за тзв. Велику источну кризу, односно за српске ратове за ослобођење и независност 1875-1878. године, били су: после Првог и Другог српског устанка 1804-1815. године, најзначајније појаве у новијој историји српског народа 19. века. Kad је с пролећа 1875. године планула, у историографији потом позната, Невесињска пушка, устанак Срба у Херцеговини убрзо се пре нео и у суседну Босну, најпре у Крајину и Посавину. Овај устанак је од мах добио широки социјално-политички карактер тако да је, са пуно права, Васо Пелагић о њему говорио као о Трећој српској револуцији. Али устанак је имао и балкански и европски значај пошто је изазвао велику дипломатско-политичку кризу не само у односима Србије и Црне Горе са Турском, него је на директан начин отворио нову етапу у развоју Источног питања. Априлски устанак 1876. године у Бугарској и обимна завереничка устаничка припрема Нишког комитета (почевши од 1874. године) у Старој Србији — праћена масовном емиграцијом срп ског... становништва из Турске у Кнежевину Србију — изазвали су најжи вље манифестације солидарности како у јавном мњењу код Срба и Хрвата у Аустро-Угарској, тако и у политичким круговима и у влади Србије, затим у Црној Гори. Годину дана по избијању устанка у Босни и Херцеговини, Србија и Црна Гора објавиле су рат Турској, чиме је у потпуности било отворено пред Европом Српско питање. Све европске велике силе, у првом реду Русија и Аустро-Угарска узеле су у претрес проблематику укупних српско-турских односа, али и уређење својих билатералних међуодноса у новонасталим приликама, као и, такође, своју нову политичку оријентацију према Турској.

Keywords:
Срби / историја / Косово и Метохија / српско-турски рат / Serbs / history / Kosovo and Metohija / Serbian-Turkish war / 1875-1878
Source:
1998
Publisher:
  • Београд : Службени лист СРЈ
  • Београд : Балканолошки институт САНУ

ISBN: 86-355-0390-2

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11675
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11675
Collections
  • 1 - Posebna izdanja BI SANU
Institution/Community
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
TY  - BOOK
AU  - Стојанчевић, Владимир
PY  - 1998
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11675
AB  - Догађаји везани за тзв. Велику источну кризу, односно за српске
ратове за ослобођење и независност 1875-1878. године, били су: после
Првог и Другог српског устанка 1804-1815. године, најзначајније појаве
у новијој историји српског народа 19. века.
Kad је с пролећа 1875. године планула, у историографији потом
позната, Невесињска пушка, устанак Срба у Херцеговини убрзо се пре
нео и у суседну Босну, најпре у Крајину и Посавину. Овај устанак је од
мах добио широки социјално-политички карактер тако да је, са пуно
права, Васо Пелагић о њему говорио као о Трећој српској револуцији.
Али устанак је имао и балкански и европски значај пошто је изазвао
велику дипломатско-политичку кризу не само у односима Србије и
Црне Горе са Турском, него је на директан начин отворио нову етапу у
развоју Источног питања. Априлски устанак 1876. године у Бугарској и
обимна завереничка устаничка припрема Нишког комитета (почевши
од 1874. године) у Старој Србији — праћена масовном емиграцијом срп
ског становништва из Турске у Кнежевину Србију — изазвали су најжи
вље манифестације солидарности како у јавном мњењу код Срба и
Хрвата у Аустро-Угарској, тако и у политичким круговима и у влади
Србије, затим у Црној Гори. Годину дана по избијању устанка у Босни и
Херцеговини, Србија и Црна Гора објавиле су рат Турској, чиме је у
потпуности било отворено пред Европом Српско питање. Све европске
велике силе, у првом реду Русија и Аустро-Угарска узеле су у претрес
проблематику укупних српско-турских односа, али и уређење својих
билатералних међуодноса у новонасталим приликама, као и, такође,
своју нову политичку оријентацију према Турској.
PB  - Београд : Службени лист СРЈ
PB  - Београд : Балканолошки институт САНУ
T1  - Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи : 1876-1878.
T1  - Serbian people in Old Serbia in the Great Eastern Crisis : 1876-1878
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11675
ER  - 
@book{
author = "Стојанчевић, Владимир",
year = "1998",
abstract = "Догађаји везани за тзв. Велику источну кризу, односно за српске
ратове за ослобођење и независност 1875-1878. године, били су: после
Првог и Другог српског устанка 1804-1815. године, најзначајније појаве
у новијој историји српског народа 19. века.
Kad је с пролећа 1875. године планула, у историографији потом
позната, Невесињска пушка, устанак Срба у Херцеговини убрзо се пре
нео и у суседну Босну, најпре у Крајину и Посавину. Овај устанак је од
мах добио широки социјално-политички карактер тако да је, са пуно
права, Васо Пелагић о њему говорио као о Трећој српској револуцији.
Али устанак је имао и балкански и европски значај пошто је изазвао
велику дипломатско-политичку кризу не само у односима Србије и
Црне Горе са Турском, него је на директан начин отворио нову етапу у
развоју Источног питања. Априлски устанак 1876. године у Бугарској и
обимна завереничка устаничка припрема Нишког комитета (почевши
од 1874. године) у Старој Србији — праћена масовном емиграцијом срп
ског становништва из Турске у Кнежевину Србију — изазвали су најжи
вље манифестације солидарности како у јавном мњењу код Срба и
Хрвата у Аустро-Угарској, тако и у политичким круговима и у влади
Србије, затим у Црној Гори. Годину дана по избијању устанка у Босни и
Херцеговини, Србија и Црна Гора објавиле су рат Турској, чиме је у
потпуности било отворено пред Европом Српско питање. Све европске
велике силе, у првом реду Русија и Аустро-Угарска узеле су у претрес
проблематику укупних српско-турских односа, али и уређење својих
билатералних међуодноса у новонасталим приликама, као и, такође,
своју нову политичку оријентацију према Турској.",
publisher = "Београд : Службени лист СРЈ, Београд : Балканолошки институт САНУ",
title = "Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи : 1876-1878., Serbian people in Old Serbia in the Great Eastern Crisis : 1876-1878",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11675"
}
Стојанчевић, В.. (1998). Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи : 1876-1878.. 
Београд : Службени лист СРЈ..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11675
Стојанчевић В. Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи : 1876-1878.. 1998;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11675 .
Стојанчевић, Владимир, "Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи : 1876-1878." (1998),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11675 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

CoreTrustSealre3dataOpenAIRERCUB