Просторни локализатори из сфере куће и покућства у говору Гласинца

Abstract

The author analyzes the conceptualization of notions in the area of house and household, which function as spatial localizers, and which have been recorded in the vernacular of Glasinac (east Bosnia). Depending on the part of the object used, whether the inside or the outer part, as well as their spatial concept, the localizers are blocked by the prepositions U ~ NA in locative and accusative cases, and by IZ ~ S(A) in genitive. The problem of the distribution of these prepositions is found when they are no longer formal indicators of the localization by the interior or the surface of the localizer, i.e. when there is a different conceptualization of the localizer itself, due to its specific appearance (e.g. negligible difference between the inside/surface), specific features of the localization object, as well as due to the difference in the speaker’s perspective (e.g. vertical axis).

У раду се анализира концептуализација појмова из сфере куће и покућства који су у функцији просторних локализатора, а који су забележени у говору Гласинца (источна Босна). У зависности од ангажованости унутрашњости или површинског дела, односно од њихове просторне представе, регистровани локализатори су у локативу и акузативу блокирани предлозима У ~ НА, а у генитиву предлозима ИЗ ~ С(А). Проблем дистрибуције ових предлога јавља се онда када они нису више формални показатељи локализације унутрашњошћу или површином локализатора, тј. када долази до другачије концептуализације самог локализатора, и то услед његовог специфичног изгледа (нпр. занемарљива разлика унутрашњост/површина), специфичности објекта локализације (нпр. предметност), али и услед другачије говорникове перспективе посматрања (нпр. вертикална оса).