Семантичке и деривационе карактеристике ономатопејских глагола са значењем човековог постојања

Abstract

The author analyzes the onomatopoeic verbs with the meaning of human existence (banuti, puknuti (puci), svisnuti, skapati, hrupiti, etc.) in Serbian. These are derived words of onomatopoeic origin, or derived from words based on onomatopoeia. The paper gives a detailed overview of the meanings of derivational bases, as well as the nature of motivational onomatopoeias. The author also analyses nature of the existential situations marked by these verbs. There are two distinct phases: verbs denoting a starting point of existence, marked by suddenness and unexpectedness, and the other, more numerous group, denoting the phase of termination of existence, dying. It is shown that the relation between the meaning of sound and existential meaning is established either directly by onomatopoeization, or indirectly, by association. In some cases these are accompanied by the mechanisms of polysemy.

Предмет истраживања у раду су ономатопејски глаголи са значењем човековог постојања, са аспекта семантичке и деривационе анализе. Према творбеној структури, ови глаголи су изведене речи, настале од саме ономатопеје или речи којој је у основи ономатопеја. У раду се анализирају значења творбених основа, природа мотивационих ономатопеја, природа самих егзистенцијалних ситуација које су овим глаголима означене, те веза између значења звука и егзистенцијалног значења. У завршном делу рада се испитује деривациони потенцијал ономатопејских егзистенцијалних глагола и представљају њихови деривациони системи.