Белићево схватање глаголског вида и његов утицај на развој аспектолошких погледа у србистици

Abstract

У раду ће се разматрати Белићеве дефиниције глаголског вида, класификација гла- гола према виду, као и његова интерпретација развоја система глаголског вида. Анализа ће бити усмерена у два правца. Циљ је да се сагледа, с једне стране, утицај европских лингвистичких ставова тога времена о аспекту на Белићево учење и Белићев однос према њима, а, с друге, утицај Белићеве разраде ове категорије на српску граматичку традицију. Његово поимање вида као морфолошко-семантичке категорије која се испољава кроз опозицију свршено : несвршено заснива се на критеријуму извршености једног тренутка глаголске радње и неограничености њеног трајања. Друга важна чињеница која је обележила Белићеве аспектолошке погледе тиче се класификације глагола према виду, разликовања (природног) вида и секундарног или изведеног (граматичког или вештачког) вида, те увођења појма видских ликова или врста. Белић није прихватио разликовање вида (аспекта) као граматичке категорије и акционалности (акционсарта) као лексичке категорије, које је успостављено почетком 20. века. Белићево схватање вида и класификација глагола задржала се, са извесним модификацијама, у српским граматикама до данашњих дана.

Вид глагола, согласно Беличу, представляет собой морфологическую (морфоло-семантическую) категорию, содержащуюся в глагольнои основе и выражающуюся в виде оппозиции совершенность: несовершенность. Грамматическая категория вида формировалась в период праславянского языка, когда вид стал частью основы глагола. Глаголы совершенного и несоврешенного вида противопоставляются друг другу на основании значения доведение / недоведение действия до конца. Следующая важная установка, определяющая аспектологические взгляды совершенные: моментальные, начинательные: окончательные) и выделение, с одной стороны, (естественного) вида, содержащегося в немотивированных имперфективных и перфективных глаголах, и, с другои стороны, производного (грамматического, неестественного), содержащегося в перфектизированных и имперфектезированных глаголах. Взляды Белича на вид и его классификация глаголов являются актуальными в сербских грамматиках до сих пор. Белич не принял разделения на вил в качестве грамматической категории и акциональность в качестве лексической.

Белича - это видовая классификация глаголов (несовершенные: дуративные и итеративные;