Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку ХХ века
Александр Белич как основатель лингвистической периодики в начале XX века
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се указује на улогу Александра Белића у покретању и оформљивању концепције лингвистичких часописа у првим деценијама XX века и значај ових часописа за развој науке о језику. У складу са правцима и интересовањима у словенској и светској филологији и лингвистици и потребама у домаћој науци ојезику, Белић је, као истакнути лингвиста и универзитетски професор који је образовање стекао у славистичким центрима у Одеси, Москви и Лајпцигу, покренуо часописе Српски дијалектолошки зборник (1905), затим, заједно са Љубомиром Стојановићем, Јужнословенски филолог (1913) и Наш језик (1932) и био њихов главни уредник до краја живота (1960). Ови часописи су данас део издавачке делатности САНУ и њеног Института за српски језик. Покретањем Српског дијалектолошког зборника и објављивањем студије Дијалекти источне и јужне Србије, А. Белић је отворио пут проучавању српских народних говора, и то најпре оних архаичнијих. Јужнословенски филолог, тада одређен као повремени спис за јужнословенску филолог...ију, имао је много разуђенију тематску концепцију. У њему су објављивани радови са општелингвистичком, упоредно-историјском, општефилолошком проблематиком, потом дијалектолошка истраживања, резултати проучавања српског језика у развојној и актуелној перспективи, те и студије везане за друге словенске језике, али и радови из области историје књижевности, версификације и сл. Већ од првог броја, овај часопис доноси библиографске белешке и критике, а формирањем засебне рубрике постаје важан чинилац у настајању и неговању лингвистичке библиографије. Часопис Наш језик посвећен је проблемима савременог српског књижевног језика, у почетку са нагласком на разматрању практичних питања језичке норме и језичке културе, а касније и теоријских.
Александр Белич сыграл важнейшую роль в формировании специализированных языковых журналов в начале ХХ века. В 1905 году он учредил Сриски диуалектолошки зборник),
который включил грамматические и лексические описания сербских народных говоров. Вместе
с Любомиром Стояновичем в 1913 году он основал Лужнословенски филолог. В нем печатаются
работы по общему языкознанию, сопоставительной грамматике, контрастивной грамматике, а
также истории языка, современному сербскому и другим славянским языкам. Важное место
в данном журнале занимает рубрика, освешающая годовую лингвистическую библиографию.
Журнал Наши гезик, основанный в 1932 году, посвящен проблемам современного сербского ли
тературного языка.
Keywords:
Александр Белич, лингвистическая периодика / Александар Белић; лингвистичка периодика; Српски дијалектоло-шки зборник; Јужнословенски филолог; Наш језикSource:
Научни састанак слависта у Вукове дане, 2015, 44, 1, 39-48Publisher:
- Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Спасојевић, Марина Љ. PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/11557 AB - У раду се указује на улогу Александра Белића у покретању и оформљивању концепције лингвистичких часописа у првим деценијама XX века и значај ових часописа за развој науке о језику. У складу са правцима и интересовањима у словенској и светској филологији и лингвистици и потребама у домаћој науци ојезику, Белић је, као истакнути лингвиста и универзитетски професор који је образовање стекао у славистичким центрима у Одеси, Москви и Лајпцигу, покренуо часописе Српски дијалектолошки зборник (1905), затим, заједно са Љубомиром Стојановићем, Јужнословенски филолог (1913) и Наш језик (1932) и био њихов главни уредник до краја живота (1960). Ови часописи су данас део издавачке делатности САНУ и њеног Института за српски језик. Покретањем Српског дијалектолошког зборника и објављивањем студије Дијалекти источне и јужне Србије, А. Белић је отворио пут проучавању српских народних говора, и то најпре оних архаичнијих. Јужнословенски филолог, тада одређен као повремени спис за јужнословенску филологију, имао је много разуђенију тематску концепцију. У њему су објављивани радови са општелингвистичком, упоредно-историјском, општефилолошком проблематиком, потом дијалектолошка истраживања, резултати проучавања српског језика у развојној и актуелној перспективи, те и студије везане за друге словенске језике, али и радови из области историје књижевности, версификације и сл. Већ од првог броја, овај часопис доноси библиографске белешке и критике, а формирањем засебне рубрике постаје важан чинилац у настајању и неговању лингвистичке библиографије. Часопис Наш језик посвећен је проблемима савременог српског књижевног језика, у почетку са нагласком на разматрању практичних питања језичке норме и језичке културе, а касније и теоријских. AB - Александр Белич сыграл важнейшую роль в формировании специализированных языковых журналов в начале ХХ века. В 1905 году он учредил Сриски диуалектолошки зборник), который включил грамматические и лексические описания сербских народных говоров. Вместе с Любомиром Стояновичем в 1913 году он основал Лужнословенски филолог. В нем печатаются работы по общему языкознанию, сопоставительной грамматике, контрастивной грамматике, а также истории языка, современному сербскому и другим славянским языкам. Важное место в данном журнале занимает рубрика, освешающая годовую лингвистическую библиографию. Журнал Наши гезик, основанный в 1932 году, посвящен проблемам современного сербского ли тературного языка. PB - Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету T2 - Научни састанак слависта у Вукове дане T1 - Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку ХХ века T1 - Александр Белич как основатель лингвистической периодики в начале XX века SP - 39 EP - 48 VL - 44 IS - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11557 ER -
@article{ author = "Спасојевић, Марина Љ.", year = "2015", abstract = "У раду се указује на улогу Александра Белића у покретању и оформљивању концепције лингвистичких часописа у првим деценијама XX века и значај ових часописа за развој науке о језику. У складу са правцима и интересовањима у словенској и светској филологији и лингвистици и потребама у домаћој науци ојезику, Белић је, као истакнути лингвиста и универзитетски професор који је образовање стекао у славистичким центрима у Одеси, Москви и Лајпцигу, покренуо часописе Српски дијалектолошки зборник (1905), затим, заједно са Љубомиром Стојановићем, Јужнословенски филолог (1913) и Наш језик (1932) и био њихов главни уредник до краја живота (1960). Ови часописи су данас део издавачке делатности САНУ и њеног Института за српски језик. Покретањем Српског дијалектолошког зборника и објављивањем студије Дијалекти источне и јужне Србије, А. Белић је отворио пут проучавању српских народних говора, и то најпре оних архаичнијих. Јужнословенски филолог, тада одређен као повремени спис за јужнословенску филологију, имао је много разуђенију тематску концепцију. У њему су објављивани радови са општелингвистичком, упоредно-историјском, општефилолошком проблематиком, потом дијалектолошка истраживања, резултати проучавања српског језика у развојној и актуелној перспективи, те и студије везане за друге словенске језике, али и радови из области историје књижевности, версификације и сл. Већ од првог броја, овај часопис доноси библиографске белешке и критике, а формирањем засебне рубрике постаје важан чинилац у настајању и неговању лингвистичке библиографије. Часопис Наш језик посвећен је проблемима савременог српског књижевног језика, у почетку са нагласком на разматрању практичних питања језичке норме и језичке културе, а касније и теоријских., Александр Белич сыграл важнейшую роль в формировании специализированных языковых журналов в начале ХХ века. В 1905 году он учредил Сриски диуалектолошки зборник), который включил грамматические и лексические описания сербских народных говоров. Вместе с Любомиром Стояновичем в 1913 году он основал Лужнословенски филолог. В нем печатаются работы по общему языкознанию, сопоставительной грамматике, контрастивной грамматике, а также истории языка, современному сербскому и другим славянским языкам. Важное место в данном журнале занимает рубрика, освешающая годовую лингвистическую библиографию. Журнал Наши гезик, основанный в 1932 году, посвящен проблемам современного сербского ли тературного языка.", publisher = "Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету", journal = "Научни састанак слависта у Вукове дане", title = "Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку ХХ века, Александр Белич как основатель лингвистической периодики в начале XX века", pages = "39-48", volume = "44", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11557" }
Спасојевић, М. Љ.. (2015). Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку ХХ века. in Научни састанак слависта у Вукове дане Београд : Међународни славистички центар на Филолошком факултету., 44(1), 39-48. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11557
Спасојевић МЉ. Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку ХХ века. in Научни састанак слависта у Вукове дане. 2015;44(1):39-48. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11557 .
Спасојевић, Марина Љ., "Александар Белић као покретач лингвистичке периодике на почетку ХХ века" in Научни састанак слависта у Вукове дане, 44, no. 1 (2015):39-48, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_11557 .