Белићево схватање глаголског вида и његов утицај на развој аспектолошких погледа у србистици

Abstract

The verbal aspect, according to Belić, is a morphological (morphologicalsemantic) category which is contained in the verb stem and expressed through the perfective : imperfective opposition. Aspect morphologisation occurred in Proto-Slavic in the process of relating the aspect to the stems. The distinction between perfective and imperfective verbs is based on the criterion of completion of one moment of the verbal action and the boundlessness of its doing. Qe other important fact which characterised Belić’s aspectological views concerns the classi{cation of verbs by aspect (imperfective: progressive and iterative; and perfective: punctual, inchoative, completive, etc.) and the di|erentiation of the (natural) aspect, contained in non-derived imperfective and perfective verbs, and the derived (grammatical or artifcial) aspect, contained in perfectivised and imperfectivised verbs. Belić’s conception of verbal aspect and classi{cations has remained unchanged in Serbian grammars up to the present time. He never accepted the distinction between the aspect as a purely grammatical category and of actionality as lexical.

Једно од бројних плодоносних поља Белићевих разматрања јесу глаголски вид и глаголска времена, њихов постанак, развој, значење и узајамност, дакле, видско-временски систем, односно модерном терми- но логијом речено: темпорално-аспектуални систем. Белићеве резултате из области темпоралистике – његово схватање индикатива и релатива, и с тим у вези узајамности вида и времена – подробно је осветлио Михаило Стевановић у Академијином зборнику о Александру Белићу (Стевановић 1976).1 Овом приликом пажњу ћемо усмерити на Белићева аспектолошка проучавања. У раду ће се разматрати Белићеве дефиниције глаголског вида, класификација глагола према виду, као и његова интерпретација развоја система глаголског вида. Анализа ће бити усмерена у два правца, са циљем да се утврди, с једне стране, утицај европских лингвистичких ставова тога времена о аспекту на Белићево учење и Белићев однос пре- ма њима, а, с друге, утицај Белићеве разраде ове категорије на српску граматичку традицију.