Видске особености глагола у Андрићевим делима 1925–1941: двовидски глагол вид(ј)ети

Abstract

У раду се анализира аспекатска реализација двовидског глагола вид(ј)ети у Андрићевом стваралаштву од 1925. до 1941. године на примерима из Гралискорпуса. У уводном делу се, на основу досадашње литературе, износе специфичности употребе глаголских облика код Андрића, затим карактеристике двовидских глагола, као и семантичке и синтаксичке особености глагола вид(ј)ети. У централном делу рада анализира се прикупљена грађа, тј. разматра се у којим се случајевима глагол вид(ј)ети реализује као свршен, у којима као несвршен, а у којима се може двојако интерпретирати, узимајући у обзир глаголски облик, значење, синтаксичко устројство и контекст. Циљ рада је, дакле, да се најпре осветли употреба овога глагола у језику самога писца, потом да се допринесе познавању видске реализације двовидских глагола у књижевноуметничком стилу, као и да се укаже на могућности анализе и проучавања двовидских глагола у српском језику.

The paper analyzes realizations of biaspectual verb vid(j)eti in Andrić’s works since 1925. to 1941. based on the examples from Gralis-Corpus. The aim is to explain the use of this verb in Andrić’s works, and contribute to study of biaspectual verbs in Serbian language.